Izaberite stranicu

Тема недеље

MAAE покреће иницијативу за спречавање будућих пандемија

MAAE покреће иницијативу за спречавање будућих пандемија

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију
(МААЕ) Рафаел
Мариано Гроси покренуо је иницијативу за јачање глобалне спремности за будуће
пандемије попут КОВИД-19.
Пројект, назван ZODIAC,
темељи се на искуству МААЕ
у пружању помоћи земљама у коришћењу нуклеарних и изведених техника за брзо откривање патогена који изазивају
прекограничне болести животиња, укључујући и оне који се шире на људе. Ове
зоонотске болести сваке године убију око 2,7 милиона људи.

Пројекат
ZODIAC успоставиће глобалну
мрежу за помоћ националним лабораторијама у мониторингу, надзору, раном
откривању и контроли животињских и зоонотских болести попут КОВИД-19, еболе,
птичјег грипа и Зика-вируса. Циљ је да
се свет боље припреми за будуће епидемије. „Државе чланице ће имати приступ
опреми, технолошким пакетима, експертизи, упутствима и обуци. Доносиоци одлука
ће добити ажурне информације прилагођене корисницима које ће им омогућити да
брзо делују “, рекао је Гроси на састанку Одбора гувернера МААЕ.

Тема недеље: Контрола нуклеарних активности

Тема недеље: Контрола нуклеарних активности

Инспектори из седишта Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) у Бечу приликом инспекцијских посета прикупљају узорке који садрже честице прашине у нуклеарним постројењима и на другим локацијама, користећи поступак познат као узорковање животне средине. Ови узорци, који се узимају узпомоћ специјалних памучних узоркивача, омогућавају анализу трагова нуклеарних материјала који могу открити информације о тренутним и прошлим активностима у нуклеарном постројењу. У ту сврху користе се уређаји најновије технологије, као и специјалне камере и детектори радиоактивности, на лицу места. Узори се затим шаљу у посебне лабраторије у међународној атомској агенцији МААЕ, које су опремљене прецизним скенерима који детектују најситније радиоактивне честице са материјала за узорковање. На овај начин се контролише да ли се државе чланице придржавају свог законског опредељења да не преусмеравају нуклеарни материјал из мирнодопских активности у друге токове и да не спроводе непријављене нуклеарне активности.

ТЕМА НЕДЕЉЕ – НОВИ МАТЕРИЈАЛ  КОНАЧНО УЛАЗИ У ЧУВЕНИ НУКЛЕАРНИ КОДЕКС

ТЕМА НЕДЕЉЕ – НОВИ МАТЕРИЈАЛ КОНАЧНО УЛАЗИ У ЧУВЕНИ НУКЛЕАРНИ КОДЕКС

Први пут после 30 година, високотемпературске нуклеарне
електране добијају нову
врсту материјала.

Научници који раде у Националној лабораторији у Ајдаху, САД, најавили су
одобрење за усвајање
новог високотемпературског метала после 12 година истраживања и улагања Одељења за енергетику у
износу од 15 милиона долара. Легура 617, комбинација никла, хрома, кобалта и
молибдена, толерантна је и робусна
на температурама већим од 930
степени Целзијуса.
Научници кажу да то значи да би се могла користити у постојећим нуклеарним
постројењима високе температуре, као и најсавременијим постројењима попут реактора са течним солима.

Тема недеље: Жене без којих историја проучавања јонизујућег зрачења не би била онаква какву је знамо

Тема недеље: Жене без којих историја проучавања јонизујућег зрачења не би била онаква какву је знамо

Према последњим подацима које је објавио UNESCO, мање од 30 процената истраживача, широм света, чине жене. Жене данас често предводе захтевна истраживања која ће имати огроман утицај на човечанство и узор су многим будућим генерацијама научница.

Помоћ МААЕ и FAO српским научницима у борби против ерозије тла

Помоћ МААЕ и FAO српским научницима у борби против ерозије тла

Дуж обронака планине Радан на југу Србије, познатих као резерват природе Ђавоља варош, туристе привлачи нетипичан призор стенских формација. Док локални митови препознају необичне стубасте формације високе и по 15 метара као дело ђавола, наука објашњава овај природни феномен ерозијом.

ТЕМА НЕДЕЉЕ:  Гљивице које се хране радиоактивношћу

ТЕМА НЕДЕЉЕ: Гљивице које се хране радиоактивношћу

Још 1992-те године истраживачи су били затечени открићем врсте црних гљивица које су населиле напуштени нуклеарни реактор у чернобиљској електрани. Изгледало је као да разграђују и само графитно језгро. Гљивице су расле у правцу извора зрачења, из чега су истраживачи закључили да оне, заправо, користе фотохемијски процес сличан фотосинтези, само што уместо сунчевог светла, које и не допире у мрачни напуштени реактор, користе радиоактивно зрачење.

Тема недеље:  Како се радијационе технологије примењују у медицини

Тема недеље: Како се радијационе технологије примењују у медицини

Билтен Међународне агенције за атомску енергију МААЕ прошлог новембра је био посвећен истраживачким реакторима, па се ту нашао и текст који објашњава како се добијају дијагностички снимци у медицини уз помоћ производа из истраживачких реактора.

Тема недеље:  Употреба радијационе технологије у конзервацији хране

Тема недеље: Употреба радијационе технологије у конзервацији хране

Стручњаци који раде при Светској здравственој организацији (СЗО, на енглеском WHO) недавно су објавили интересантан текст о предностима упоребе јонизујућег зраченја у прехрамбеној индустрији. Oзрачивање хране је техника конзевирања којом се продужава рок трајања сирове хране, воћа и поврћа излагањем јонизујућем зрачењу. На тај начин спречава се развој бактерија и микроорганизама, инсеката, као и труљење хране, па се смањује и могућност тровања храном.

Тема недеље: Kако 5G мрежа зрачи и да ли је опасна по здравље људи?

Тема недеље: Kако 5G мрежа зрачи и да ли је опасна по здравље људи?

Широм света круже разне информације и дезинформације о новој 5G мобилној мрежи и њеном утицају на здравље људи.

Мреже мобилних телефона и други извори бежичне телекомуникације емитују електромагнетне таласе/енергију (ЕМЕ) ниског нивоа на фреквенцијама радио-таласа (РФ), па тако и нова генерација мреже мобилних телефона која се назива „5G“.