Izaberite stranicu

Медицинско снимање за време глобалне пандемије

(Аутор: Nicole Jawerth, извор: Билтен МААЕ, јун 2020. године)

Добијање снимака онога што се одвија унутар људског тела помаже здравственим радницима да боље процене и разумеју COVID-19 коју проузрокује новооткривени вирус корона.

„Дијагностичко снимање је прозор у људско тело,“ речи су Оливијеа Пелита, радиолога при МААЕ. „Оно нам дозвољава да откривамо компликације, као што су лезије, упала плућа или крвни угрушци у плућима. Учећи свакодневно о вирусу и његовом утицају на људско тело, откривамо и знакове и симптоме COVID-19 које до сада нисмо сусретали, чак и када особа делује асимптоматично.“

Медицинско снимање или снимање се стотинама година користи широм света за дијагностификовање, праћење и подршку у лечењу многих здравствених проблема, као што су рак, заразне болести, болести срца и неуролошки поремећаји. Већ деценијама многобројне земље сарађују са МААЕ како би изградиле и одржавале своје медицинске службе везане за зраченје, што укључује и дијагностичко снимање.

Иако постоји читав низ различитих техника снимања, три најзаступљенија за процену COVID-19 пацијената су рендгенски снимци грудног коша, компјутеризована томографија (СТ) грудног коша и ултразвук плућа.

„Реч је о комплементарним техникама које нуде опције у процењивању како COVID-19 утиче на различите органе у различитим фазама,“ рекао је Пелит. „Разлог за њихову примену на плућима и грудном кошу је што су управо респираторни проблеми међу првим симптомима COVID-19 инфекције.“

Иако се COVID-19 дијагностификује откривањем вируса помоћу лабараторисјких тестова  као што је реверзна транскрипција ланчане реакције полимеризације, медицинско снимање доприноси бољем оцењивању пацијената у различитим фазама болести, нарочито када је реч о  умереним, озбиљним или критичним случајевима.

Унапређивање и прилагођавање

Од како је кренуло глобално ширење COVID-19 инфекције почетком 2020. године, здравствени професионалци су морали да прилагођавају и унапређују начин коришћења ових техника како би били сигурни да су оне оправдане, одговарајуће и сигурне за дијагностификовање болести.

„Радиолози и други специјалисти за снимање су морали да одлуче које поступке да користе за COVID-19, као и, када и како тачно да се анализирају и идентификују симптоми болести на медицинским снимцима, како да прилагоде свој рад и тако заштите особље и пацијенте од инфекције, а да у исто време наставе да пружају здравствене услуге,“ рекао је Пелит.

Од њих се очекивала и будност у одређивању одговарајуће дозе: недовољна количина зрачења даје мутне снимке, док превелика излаже пацијенте непотребном ризику примања прекомерне дозе зрачења. Исто тако, претерано скенирање доводи до непотребног излагања, али недовољним се могу пропустити информације које су од кључног значаја за пружање помоћи пацијенту.

„Кад год да се користи у медицини, зрачење мора да се оправда и оптимизује како би се потврдило да су поступци делотворни, а пацијенти и запослени сигурни,“ речи су Мирослава Пинака, руководиоца сектора за радијациону сигурност и мониторинг при МААЕ. „Током пандемије, када долази  до нарушавања уобичајених процедура и токова рада, неопходно је да се пажња усмери на одржавање високог стандарда заштите од зрачења, али и да се обједине све мере које су неопходне да се ширење COVID-19 сведе на минимум.“

МААЕ је стога обезбедила здравственим професионалцима велики број ресурса као што су вебинари, чланци и техничка упутсва везана за COVID-19 и радиологију, нуклеарну медицину и заштиту од зрачења.

Рендгенски снимак грудног коша

Рендген грудног коша пацијента са упалом плућа проузрокованом COVID-19 инфекцијом. Знаци се појављују на оба плућна крила, нарочито десном. (Photo: L. Zanoni/Nuclear Medicine Division, Bologna University Hospital Authority St. Orsola-Malpighi Polyclinic)

Рендгенски зраци су једна врста зрачења, а људи се са њима углавном сусрећу приликом дијагностификовања поломљене кости или прегледа зуба.

Здравствени радници могу да контролишу ову врсту зрачења помоћу рентген апарата. Када се пацијент постави у рентген апарат, прецизно контролисана доза зрачења пролази кроз циљану област на телу. Дебљи и гушћи делови тела као што су кости пропуштају мање рендгенских зрака, а тањи више. Специјализовани детектор апсорбује шаблон зрака након што они прођу кроз третирани део тела и тако дају снимак унутрашњости тела и промена на њему.

Приликом COVID-19 тестирања, рендгенски снимци грудног коша се користе како би се стекао увид у плућно ткиво пацијента. Ово се пре свега примењује код COVID-19 пацијената са респираторним симптомима, али се рендгенски зраци користе и за праћење напредовања болести и доношење даљих одлука у процесу лечења, као што су одлуке да ли пацијента послати на болничко лечење или, у случају озбиљних симптома, на СТ скенер.

„Пошто су рентген апарати углавном расположиви у домовима здравља, многи здравствени радници већ имају приступ овим машинама у борби са COVID-19 висрусом,“ рекао је Пелит. „Неки од ових апарата су мобилни, лагани, лаки за руковање и лако се врши њихова деконтаминација, што је од пресудног значаја за време пандемије, нарочито у тријажним деловима или привременим болницама.“

СТ скен плућа пацијента са упалом плућа проузрокованом COVID-19 инфекцијом. Оба плућна крила су захваћена, нарочито десно. (Photo: L. Zanoni/Nuclear Medicine Division, Bologna University Hospital Authority St. Orsola-Malpighi Polyclinic)

СТ грудног коша

Компјутеризована томографија (СТ) је скуп вишеструких рендгенских снимака. СТ скенер се ротира око тела пацијента и брзо шаље рендгенске зраке кроз тело из различитих углова који се потом обрађују у компјутеру апарата и добијају детаљнe слике танких слојева тела, ширине 0,3 mm и врло често у 3D формату. Код СТ скена грудног коша, што је типично за дијагностификовање COVID-19 инфекције, настаје на стотине слике како би се покрио грудни кош у целости.

СТ скенери су више софистицирани, скупљи и мање доступни у односу на рентген апарате. Теже је вршити њихову деконтаминацију која траје дуже од 20 минута, тврди Пелит. „СТ скенери обезбеђују детаљне информације и самим тиме користе већу количину зрачења него рентген апарати па се користе само када то захтева случај појединачног пацијента.“

Ултразвук плућа пацијента са упалом плућа проузрокованомCOVID-19 инфекцијом. (Photo: C. Serra/Nuclear Medicine Division, Bologna University Hospital Authority St. Orsola-Malpighi Polyclinic)

Ултразвук

Ултразвучни апарати користе звучне таласе високе фреквенције уместо зрачења. Сонда повезана са ултразвучним апаратом шаље и прима милионе звучних таласа кроз циљани део тела сваког секунда, што би у случају COVID-19 пацијената била плућа. Када ови таласи наиђу на препреку, као што је она између меког ткива и течности или меког ткива и костију, они се враћају у сонду и приказују на екрану.

Ултразвучни апарати нису скупи и доступнији су него рентген апарати и СТ скенери. С обзиром да су мали, мобилни и лаки за деконтаминацију, лако се могу користити поред кревета пацијента, у амбулантама или тријажним деловима. Пошто не користе зрачење, могу се чешће примењивати без додатног ризика за пацијенте и здравствене раднике.

Ултразвучне слие се истог тренутка приказују на екрану тако да обучени здравствени радник може на лицу места да процени стање пацијента. Ултразвучни снимци плућа су добра полазна тачка код дијагностификовања пацијената са респираторним проблемима који могу да указују на COVID-19 инфекцију. Међутим, пошто ултразвук плућа приказује само периферне делове и зависе од онога ко га користи, СТ скен и рентгенски снимак су неопходни како би се поставила поузданија дијагноза на COVID-19 и омогућило даље праћење развоја болести код пацијента.