Izaberite stranicu

Дискусија о нуклеарној енергетици која је одржана данас, у Српској академији наука и уметности, у организацији Академијског одбора за енергетику, била је усмерена ка анализи ефеката и ризика у вези са нуклеарним електранама из нашег окружења, као и процени ефеката и евентуалног ризика њиховог  коришћења у Србији.

Више од две трећине електричне енергије којом се снабдевају потрошачи у Србији, добија се сагоревањем фосилних горива у термоелектранама, чија емисија штетних гасова утиче на животну средину у Србији, али и на територији ЕУ. Постепено исцрпљивање расположивих резерви лигнита, као и пад квалитета ископаног угља указују на то да ће његове залихе у нашој земљи бити потрошене до 2050. године. Примена директива на којима инсистира ЕУ, која настоји да умањи загађење и успори климатске промене, може довести до заустављања ТЕ на лигнит, много пре исцрпљивања ресурса.

У земљама са сличном енергетском структуром, уз настојања да се увећа енергетска ефикасност, планира се замена термоелектрана на угаљ, другим изворима.

Закон о забрани изградње нуклеарних електрана у СФРЈ донет је 1989. године,  три године након што се догодио акцидент у Чернобиљу (СССР).  Забрана се одразила на развој српске науке и струке на пољу нуклеарне енергетике. Уклањањем одговарајућих предмета из универзитетских планова наставе, у Србији се већ неколико деценија не школују стручњаци у овој области.

Дугорочна стратешка опредељења српске енергетике  тешко је организовати без стручног кадра и зато је потребно интегрисати и мобилисати домаће научне и стручне ресурсе. Развој стручног кадра омогућиће, да се до енергетских стратешких опредељења долази на основу објективних анализа и конструктивне комуникације домаће науке и струке, са свим заинтересованим странама унутар српског  друштва.

Пратећи програм скупа погледајте на следећем линку.