Izaberite stranicu

Директор Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије – интервју за часопис Diplomacy & Commerce

Директорат је, као друштвено одговорна институција, у сарадњи са многобројним дипломатским мисијама у Београду покренуо пројекат „Зелена Србија“

– Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) је самостално и функционално независно регулаторно тело које врши регулаторне, стручне и са тим повезане извршне послове у области радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности. Са директором Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, г. Слађаном Велиновим смо разговарали о заштити животне средине, као и друштвеној одговорности Директората у овој области.

Где се у систему заштите животне средине налази Директорат?

– Активности Директората које су повезане са заштитом животне средине су многобројне, почевиши од мониторинга радиоактивности у животној средини преко система ране најаве нуклеарног или радиолошког акцидента па све до успостављених система лиценцирања, контроле и инспекцијског надзора делатности којима се спречава да било какви радиоактивни материјали контаминирају животну средину и тиме је угрозе. Поред наведеног, Директорат кроз механизме међународне сарадње првенствено са Међународном агенцијом за атомску енергију (МААЕ) обезбеђује јачање својих капацитета путем обука свих учесника у систему заштите од зрачења, чиме директно позитивно утиче на очување и заштиту животне средине.

Одакле радиоактивност у животној средини и на који то начин Директорат прати ниво радиоактивности у животној средини?

– У нуклеарним пробама током ХХ века и у нуклеарним акцидентима, пре свега у Чернобиљу 1986. године и у Фукушими 2011. године, у атмосферу је испуштена велика количина радиоактивних материја, што је довело до контаминације животне средине широких размера. У животној средини Србије је и данас могуће детектовати вештачке радиоактивне материје које су последица ових нуклеарних акцидената. Потенцијални загађивачи животне средине радиоактивним материјама су и нуклеарне електране којих има неколико у суседним државама, друге активности са радиоактивним изворима али и различити технолошки процеси у којима долази до повећања концентрације природних радионуклида. Због тога је неопходно вршити систематско праћење радиоактивности или мониторинг, како би се проценила угроженост животне средине и омогућио адекватан одговор у случају повећања радиоактивности, као и спровођење мера заштите од зрачења.

Мониторинг подразумева анализе ваздуха, падавина, површинских вода, хране и хране за животиње ради утврђивања присуства радионуклида у животној средини и процене нивоа излагања становништва јонизујућим зрачењима. Сходно томе, мониторинг се обавља у редовним условима, у случају сумње на акцидент и у току акцидента, односно и када имамо и када немамо акцидент.

На основу резултата мониторинга радиоактивности Директорат прати угроженост животне средине од јонизујућег зрачења и излагање становништва јонизујућем зрачењу, налаже предузимање хитних мера у случају повећања радиоактивности и врши процену доза које становништво прими од јонизујућег зрачења из животне средине.

Да ли се и на који начин прати ниво радиоактивности који би указао да је дошло до акцидента? Који други механизми обавештавања постоје?

–  Осим испитивања узорака које обављају овлашћене лабораторије, у Србији постоји и систем за рано упозоравање на нуклеарни или радиолошки акцидент који чини мрежа од девет мерних станица које континуирано и у реалном времену мере ниво зрачења у ваздуху. Подаци о нивоу зрачења у ваздуху на територији Републике Србије су доступни јавности преко интернет странице Директората. Ови подаци шаљу се и европској платформи за размену радиолошких података ЕУРДЕП и доступни су на њиховој званичној веб презентацији. Систем за рано упозоравање је један од механизама који нам даје прве информације, тј. упозорава нас да је на неком нуклеарном постројењу дошло до акцидента. Поред овог система, о томе да се негде догодио нуклеарни акцидент, може директно да нас обавести и држава у којој где се то догодило и то на основу међународне конвенције или билатералног споразума који је наша земља потписала.

  Тренутно је у поступку прво значајно унапређење овог система од његовог успостављања 2006. године. У оквиру овог унапређења биће постављене чак 33 нове станице система ране најаве. На тај начин територија Републике Србије биће покривена далеко гушћом мрежом детектора која ће практично у реалном времену давати податке о евентуалном акциденту.

Које активности је Директорат, поред заштите од штетног дејства јонизујућег зрачења урадио по питању заштите животне средине?

  – Поред свакодневног рада на очувању животне средине од штетног дејства јонизујућег зрачења, Директорат је, као друштвено одговорна институција у сарадњи са многобројним дипломатским мисијама у Београду, покренуо пројекат „Зелена Србија“. На овај начин Директорат жели да подигне ниво свести  о значају пошумљавања и очувања еко-фонда у Србији, али и да да свој допринос очувању животне средине, као и очувању наше планете за будуће генерације уопште. Том приликом је посађено неколико стотина стабала широм Србије.

Чланак је преузет из часописа Diplomacy & Commerce http://www.diplomacyandcommerce.rs/