Direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije – intervju za časopis Diplomacy & Commerce

Direktorat je, kao društveno odgovorna institucija, u saradnji sa mnogobrojnim diplomatskim misijama u Beogradu pokrenuo projekat „Zelena Srbija“

– Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) je samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa tim povezane izvršne poslove u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti. Sa direktorom Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, g. Slađanom Velinovim smo razgovarali o zaštiti životne sredine, kao i društvenoj odgovornosti Direktorata u ovoj oblasti.

Gde se u sistemu zaštite životne sredine nalazi Direktorat?

– Aktivnosti Direktorata koje su povezane sa zaštitom životne sredine su mnogobrojne, počeviši od monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini preko sistema rane najave nuklearnog ili radiološkog akcidenta pa sve do uspostavljenih sistema licenciranja, kontrole i inspekcijskog nadzora delatnosti kojima se sprečava da bilo kakvi radioaktivni materijali kontaminiraju životnu sredinu i time je ugroze. Pored navedenog, Direktorat kroz mehanizme međunarodne saradnje prvenstveno sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE) obezbeđuje jačanje svojih kapaciteta putem obuka svih učesnika u sistemu zaštite od zračenja, čime direktno pozitivno utiče na očuvanje i zaštitu životne sredine.

Odakle radioaktivnost u životnoj sredini i na koji to način Direktorat prati nivo radioaktivnosti u životnoj sredini?

– U nuklearnim probama tokom HH veka i u nuklearnim akcidentima, pre svega u Černobilju 1986. godine i u Fukušimi 2011. godine, u atmosferu je ispuštena velika količina radioaktivnih materija, što je dovelo do kontaminacije životne sredine širokih razmera. U životnoj sredini Srbije je i danas moguće detektovati veštačke radioaktivne materije koje su posledica ovih nuklearnih akcidenata. Potencijalni zagađivači životne sredine radioaktivnim materijama su i nuklearne elektrane kojih ima nekoliko u susednim državama, druge aktivnosti sa radioaktivnim izvorima ali i različiti tehnološki procesi u kojima dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida. Zbog toga je neophodno vršiti sistematsko praćenje radioaktivnosti ili monitoring, kako bi se procenila ugroženost životne sredine i omogućio adekvatan odgovor u slučaju povećanja radioaktivnosti, kao i sprovođenje mera zaštite od zračenja.

Monitoring podrazumeva analize vazduha, padavina, površinskih voda, hrane i hrane za životinje radi utvrđivanja prisustva radionuklida u životnoj sredini i procene nivoa izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima. Shodno tome, monitoring se obavlja u redovnim uslovima, u slučaju sumnje na akcident i u toku akcidenta, odnosno i kada imamo i kada nemamo akcident.

Na osnovu rezultata monitoringa radioaktivnosti Direktorat prati ugroženost životne sredine od jonizujućeg zračenja i izlaganje stanovništva jonizujućem zračenju, nalaže preduzimanje hitnih mera u slučaju povećanja radioaktivnosti i vrši procenu doza koje stanovništvo primi od jonizujućeg zračenja iz životne sredine.

Da li se i na koji način prati nivo radioaktivnosti koji bi ukazao da je došlo do akcidenta? Koji drugi mehanizmi obaveštavanja postoje?

– Osim ispitivanja uzoraka koje obavljaju ovlašćene laboratorije, u Srbiji postoji i sistem za rano upozoravanje na nuklearni ili radiološki akcident koji čini mreža od devet mernih stanica koje kontinuirano i u realnom vremenu mere nivo zračenja u vazduhu. Podaci o nivou zračenja u vazduhu na teritoriji Republike Srbije su dostupni javnosti preko internet stranice Direktorata. Ovi podaci šalju se i evropskoj platformi za razmenu radioloških podataka EURDEP i dostupni su na njihovoj zvaničnoj veb prezentaciji. Sistem za rano upozoravanje je jedan od mehanizama koji nam daje prve informacije, tj. upozorava nas da je na nekom nuklearnom postrojenju došlo do akcidenta. Pored ovog sistema, o tome da se negde dogodio nuklearni akcident, može direktno da nas obavesti i država u kojoj gde se to dogodilo i to na osnovu međunarodne konvencije ili bilateralnog sporazuma koji je naša zemlja potpisala.

Trenutno je u postupku prvo značajno unapređenje ovog sistema od njegovog uspostavljanja 2006. godine. U okviru ovog unapređenja biće postavljene čak 33 nove stanice sistema rane najave. Na taj način teritorija Republike Srbije biće pokrivena daleko gušćom mrežom detektora koja će praktično u realnom vremenu davati podatke o eventualnom akcidentu.

Koje aktivnosti je Direktorat, pored zaštite od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja uradio po pitanju zaštite životne sredine?

– Pored svakodnevnog rada na očuvanju životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja, Direktorat je, kao društveno odgovorna institucija u saradnji sa mnogobrojnim diplomatskim misijama u Beogradu, pokrenuo projekat „Zelena Srbija“. Na ovaj način Direktorat želi da podigne nivo svesti o značaju pošumljavanja i očuvanja eko-fonda u Srbiji, ali i da da svoj doprinos očuvanju životne sredine, kao i očuvanju naše planete za buduće generacije uopšte. Tom prilikom je posađeno nekoliko stotina stabala širom Srbije.

Članak je preuzet iz časopisa Diplomacy & Commerce http://www.diplomacyandcommerce.rs/