Izaberite stranicu

Комитет на заседању за 2021. год. потврдио извештај о професионаном излагању зрачењу

Беч, 25. јун (Канцеларија за информисање УН) – Научни комитет Уједињених нација за ефекте нуклеарног зрачења (енг. UN Scientific Committee on Effects of Atomic Radiation UNSCEAR) је потврдио свој извештај под насловом „Оцена професионалног излагања јонизујућем зрачењу“ – Evaluation of Occupational Exposure to Ionizing Radiation на свом 68. заседању које се завршило раније у току дана.

Комитет је у овом извештају анализирао најновије доступне податке закључно са 2014. годином. У њему се оцењују нивои и трендови излагања природним и вештачким изворима зрачења кроз различите професионалне секторе укључујући и нуклеарни гориви циклус, есктракцију минерала и руда (што укључује и угаљ и уранијум), примене у медицини и индустрији, као и цивилном ваздухопловству. Процењује се да је отприлике 25 милиона надзираних радника било изложено зрачењу из природних и вештачких извора у периоду од 2010. до 2014. године. Комитет сакупља и процењује изворе и нивое професионалног излагања од 1975. године и бележи незнатан пораст у односу на период од 1995. до 1999. године, када је Комитет проценио да је укупан број радника за оба случаја био око 23 милиона. Процељује се да су се укупан број и годишња доза излагања надзираних радника у применама зрачења у медицини на светском нивоу повећали. Са друге стране, број радника у нуклеарном горивом циклусу остао је непромењен, док се њихово просечно годишње излагање смањило.

Извештај сада пролази кроз процедуру којом се објављивање, планирано за почетак 2022. године, приводи крају. Главни налази извештаја ће бити представљени на 76. Генералној скупштини Уједињених нација у октобру ове године.

На заседаљу UNSCEAR-а се обележила и 65. годишњица Научног комитета када су своје честитке пренели директорка Програма заштите животне средине при УН (UNEP) Ингер Андерсон, генерална директорка Канцеларије Уједињених нација у Бечу, Гада Вали и генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) Рафаел Маријано Гроси.

Ингер Анедерсон је приметила како UNEP и UNSCEAR деле мишљење да је објективна наука од пресудног значаја за доношење доброутемељених одлука. „Значај науке је још више дошао до изражаја у одговору на COVID-19 пандемију. UNEP се радује што ће имати прилику да сарађује са UNSCEAR-ом у циљу идентификовања нових области сарадње у правцу јачања оних научних области које имају најјачи утицај – одрживи развој, сигурност становништва и заштита животне средине,“ додала је Андерсон.

У свом обраћању, Гада Вали је нагласила да су напори UNSCEAR-а допринели смањењу непотребног излагања зрачењу и унапредили хармонизацију закона и прописа у области сигурности. „У оквиру Деценије акције која се спроводи као део Агенде 2030, фамилија Уједињених нација у Бечу превасходно има улогу да помогне земљама широм света да се што боље и лакше опораве од кризе проузроковане вирусом COVID-19, те да остваре Одрживе развојне циљеве. Ослањајући се на остварења из претходних 65 година, допринос UNSCEAR-а заштити становништва и планете преко науке ће пружити значајну подршку овим народима,“ додала је Вали.

Рафаел Маријано Гроси је истакао различите области сарадње и помоћи између МААЕ и Научног комитета, нагласивши како МААЕ планира да настави да се ослања на свој ауторитативни, поуздани и непристрасни научни рад. „Део надлежности МААЕ је и успостављање сигурносних стандарда. Они морају да се заснивају на најновијим информацијама о ефектима зрачења. На томе се и заснива блиско и вредновано партнерство са Научним комитетом… Кроз интеракцију и сарадњу са UNSCEAR-ом, МААЕ обезбеђује да се њени сигурносни стандарди и смернице заснивају на стабилним научним принципима и међународној стручној ревизији,“ додао је Гроси.

Током заседања, Научни комитет се сложио да ове године покрене нову анализу болести система циркулације услед излагања зрачењу, која би требало да се заврши 2025. године.

Преко 220 учесника из 27 Земаља чланица Комитета, четири земље посматрача и дванаест међународних посматрачких организација су представили своје текуће активности и рад у области секундарних тумора након радиотерапије; епидемиолошке  студије о зрачељу и канцеру; и оцену излагања становништва јонизујујућем зрачењу из природних и других извора. Програм рада у будућности и унапређење система сакупљања података, као и смернице за текуће и будуће оцене UNSCEAR-а су такође били међу кључним темама дискусија.

Због услова изазваних COVID-19 пандемијом, ово заседање од 21. до 25. јуна је било на даљину преко интернета, а Научни комитет је између осталог донео одлуку да до 69. заседања које ће бити одржано од 09. до 13. маја 2022. године у Бечу, продужи мандат актуелног комитета којим председава Џилијан Хирт (Аустралија).

***

Улога Научног комитета Уједињених нација за ефекте нуклеарног зрачења (UNSCEAR), који је основан 1955. године је да врши ревизије извора јонизујућег зрачења и његов утицај на здравље људи и животну средину. Анализе које спроводи Комитет представљају научну базу за агенције при Уједиљеним нацијама и владе да формулишу стандарде и програме заштите од јонизујућег зрачења. Он се не бави оценом нуклеарне сигурности или питањима планирања одговора на ванредне догађаје. Секретеријат у Бечу, који је функционално повезан са организацијом УН-а, организује годишња заседања и припрема документе који се шаљу Комитету на ревизију.

Извор: https://unis.unvienna.org/unis/en/pressrels/2021/unisous421.html