Izaberite stranicu

Дуж обронака планине Радан на југу Србије, познатих као резерват природе Ђавоља варош, туристе привлачи нетипичан призор стенских формација. Док локални митови препознају необичне стубасте формације високе и по 15 метара као дело ђавола, наука објашњава овај природни феномен ерозијом.

Балкан је, као и читаво медитеранско подручје, подложан ерозији. Ђавоља варош видљив је подсетник на огромну моћ природе. Интензивне кише, уз крчење планинских подручја, довеле су до новијих ерозија тла које не утичу само на обрадиво  земљиште, већ и на пашњаке и зимзелено грмље и екосистеме.

У последњој деценији, Институт Винча усвојио је методе праћења ерозије атмосферском депозицијом радионуклида, уз подршку МААЕ (IAEA) у партнерству са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO). Поред процене утицаја коришћења земљишта на ерозију тла и ефикасности мера заштите тла, резултати су упоређени са стопама ерозије према мапи ерозије тла Србије из 1983. године. Након довољног узорковања тла, мапа ће бити ажурирана.

„Србија има дугу историју проучавања земљишта, а српски научници интензивно проучавају проблем ерозије тла“, рекао је Емил Фулајтар, стручњак за земљиште у Заједничком одељењу за нуклеарние технике за храну и пољопривреду FAO/IAEA. „Србија је увела методу ерозионог потенцијала (EPM), познату и као Гавриловићева једначина, за процену брзине ерозије 1959. године. EPM је постала широко коришћена метода у Европи.“

Иако се овако створена карта сматра једном од најбољих светских карата ерозије, потребно је ажурирање. Ерозија временом варира. Једна обилна киша може створити више ерозије него  све преостале падавине у години, а у неким случајевима се ерозија можда неће појавити за 2 до 3 године или може бити стална, објаснио је Фулајтар. Метода помоћу цезијума-137 (Cs-137) помаже у решавању ових неправилности јер даје дугорочну стопу ерозије за преко 30 година.

У једној од првих студија спроведеној око 150 км југоисточно од Ђавоље вароши, користећи Cs-137, измерен је губитак тла између 2,4 и 8,9 тона по хектару годишње, приближно 73% више од стопе према мапи из 1983. године. 

Национални капацитети изграђени уз подршку програма техничке сарадње МААЕ допринеће процени ерозије тла и коришћењу ове изотопске методе у очувању земљишта. 

Према списку Циљева одрживог развоја УН, овај напор доприноси постизању циља бр. 15.3 – о неутралности деградације земљишта, тј. о борби против дезертификације и обнављању деградиране земље.

Стручно објашњење методе: радионуклиди присутни у атмосфери од атомских проба 1950-тих и 1960-тих година, као и од Чернобиљске несреће, стижу на тло падавинама и задржавају претежно у горњем слоју. Када се овај слој уклања ерозијом, смањује се њихова концентрација. Ово смањење показује колико је тла уклоњено са одређене локације. 


Извор:  https://www.iaea.org/newscenter/news/radionuclide-technique-used-to-update-serbias-soil-erosion-map-identify-conservation-needs