Select Page

Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) у сарадњи са компанијом Color Media Communications, а уз подршку Општине Сента реализовао је кампању “Зелена Србија” у овој општини.

Кампањом „Зелена Србија“  чији је циљ заштита животне средине и подизање свести грађана о значају пошумљавања и озелењавања, засађене су саднице платана на уласку у Сенту.

Садњи су присуствовали Себастиан Стантић, члан Општинског већа Сенте задужен за привреду и туризам; Предраг Ивановић шеф Кабинета Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије и Предраг Станковић, шеф Шумске управе „Апатин“,  ЈП „Војводинашуме“.

“Сматрамо да је зелена инфраструктура од истог значаја као и остала инфраструктура у нашој општини. Канали, шуме, дрвореди, су исто толико важни као што су важни путеви, гасна и струјна мрежа, водоводна или канализациона инфраструктура, сваке године се трудимо да повећамо проценат пошумљеног земљишта у Општини Сента из тог разлога подржавамо овакве акције“ истиче Себастиан Стантић, члан Општинског већа Сенте.

Предраг Ивановић из Директората приликом садње нагласио је да “Зелена Србија” представља пројекат који је 2020. године покренуо Директорат за радијациону и нукеларну сигурност и безбедност Србије у жељи да се допринесе едукацији јавности о значају пошумљавања наше земље.

“Овим активностима већ трећу годину за редом еколошки доприносимо локалним срединама које посећујемо, настојимо да се одржи континуитет у очувању биодиверзитета и побољша квалитет ваздуха у нашој земљи. Свако засађено дрво представља драгоцени природни ресурс, а садњом дрвећа на најлакши начин помажемо уклањању угљен-диоксида из атмосфере. Директорат ће као друштвено одговорна институција и у наредном периоду наставити да спроводи овакве акције којима сви заједно доприносимо очувању планете земље” напомиње Ивановић.

Предраг Станковић, шеф Шумске управе „Апатин“ Јавног предузећа „Војводинашуме“  истакао је да је платан листопадно дрво, које брже расте од већине лишћара, може да достигне висину и до 40 метара и  има животни век до 500 година. Платани су отпорни на ниске температуре, загађење ваздуха, дим и прашину и често се користе за садњу дрвореда у нашој земљи.

“У Војводини је под шумом само 6,37 одсто њене територије. А шумовитост Сенте гледано као подручја је минимална и износи мање од један одсто територије ове општине. Циљ Јавног предузећа „Војводинашуме“ је да достигнемо оптималну пошумљеност Војводине од 14.32 одсто њене територије“ напомиње Станковић.

Из „Војводинашума“ такође поручују да је бенефит сађења дрвећа и пошумљавања наше земље вишеструка. Дрвеће умањује ерозију тла, док пољопривредно земљиште има посебне микроклиматске услове који дају већи принос, крошње дрвећа смањују продирање ветра, док путеви са ветрозаштитним појасевима имају мање наносе снега и на самом крају естетска компонента коју нам дрвеће пружа је незаменљива.

Сента је двадесет седма општина по реду која се одазвала акцији „Зелена Србија“ и реализовала садњу дрвећа у оквиру своје општине.

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) u saradnji sa kompanijom Color Media Communications, a uz podršku Opštine Senta realizovao je kampanju “Zelena Srbija” u ovoj opštini.

Kampanjom „Zelena Srbija“  čiji je cilj zaštita životne sredine i podizanje svesti građana o značaju pošumljavanja i ozelenjavanja, zasađene su sadnice platana na ulasku u Sentu.

Sadnji su prisustvovali Sebastian Stantić, član Opštinskog veća Sente zadužen za privredu i turizam; Predrag Ivanović šef Kabineta Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije i Predrag Stanković, šef Šumske uprave „Apatin“,  JP „Vojvodinašume“.

“Smatramo da je zelena infrastruktura od istog značaja kao i ostala infrastruktura u našoj opštini. Kanali, šume, drvoredi, su isto toliko važni kao što su važni putevi, gasna i strujna mreža, vodovodna ili kanalizaciona infrastruktura, svake godine se trudimo da povećamo procenat pošumljenog zemljišta u Opštini Senta iz tog razloga podržavamo ovakve akcije“ ističe Sebastian Stantić, član Opštinskog veća Sente.

Predrag Ivanović iz Direktorata prilikom sadnje naglasio je da “Zelena Srbija” predstavlja projekat koji je 2020. godine pokrenuo Direktorat za radijacionu i nukelarnu sigurnost i bezbednost Srbije u želji da se doprinese edukaciji javnosti o značaju pošumljavanja naše zemlje.

“Ovim aktivnostima već treću godinu za redom ekološki doprinosimo lokalnim sredinama koje posećujemo, nastojimo da se održi kontinuitet u očuvanju biodiverziteta i poboljša kvalitet vazduha u našoj zemlji. Svako zasađeno drvo predstavlja dragoceni prirodni resurs, a sadnjom drveća na najlakši način pomažemo uklanjanju ugljen-dioksida iz atmosfere. Direktorat će kao društveno odgovorna institucija i u narednom periodu nastaviti da sprovodi ovakve akcije kojima svi zajedno doprinosimo očuvanju planete zemlje” napominje Ivanović.

Predrag Stanković, šef Šumske uprave „Apatin“ Javnog preduzeća „Vojvodinašume“  istakao je da je platan listopadno drvo, koje brže raste od većine lišćara, može da dostigne visinu i do 40 metara i  ima životni vek do 500 godina. Platani su otporni na niske temperature, zagađenje vazduha, dim i prašinu i često se koriste za sadnju drvoreda u našoj zemlji.

“U Vojvodini je pod šumom samo 6,37 odsto njene teritorije. A šumovitost Sente gledano kao područja je minimalna i iznosi manje od jedan odsto teritorije ove opštine. Cilj Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ je da dostignemo optimalnu pošumljenost Vojvodine od 14.32 odsto njene teritorije“ napominje Stanković.

Iz „Vojvodinašuma“ takođe poručuju da je benefit sađenja drveća i pošumljavanja naše zemlje višestruka. Drveće umanjuje eroziju tla, dok poljoprivredno zemljište ima posebne mikroklimatske uslove koji daju veći prinos, krošnje drveća smanjuju prodiranje vetra, dok putevi sa vetrozaštitnim pojasevima imaju manje nanose snega i na samom kraju estetska komponenta koju nam drveće pruža je nezamenljiva.

Senta je dvadeset sedma opština po redu koja se odazvala akciji „Zelena Srbija“ i realizovala sadnju drveća u okviru svoje opštine.