Izaberite stranicu

На међународној конференцији „Оправданост делатности у области медицине и немедицинска излагања“ (Workshop on Justification of practices in the medical field and non-medical imaging exposures), која је 21. и 22. априла oдржана путем ZOOM апликације,  учествовали су представници Европске комисије, Међународне агенције за атомску енергију, Научног комитета за ефекте атомске енергије и зрачења, Међународне комисије за заштиту од зрачења, европских професионалних удружења, као и многобројни домаћи и европски стручњаци. 

Конференцију су организовали ЕУ пројекат Правна подршка преговорима (ПЛАК III) и Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ).

У уводном обраћању Андреј Енгелман, вођа ПЛАК III пројекта је истакао да теме конференције покривају преговарачко поглавље 15 у преговорима Србије са Европском унијом, што је једно од 11 поглавља које овај ЕУ пројекат покрива.

Конференцију је отворила Јасминка Јоксић, саветник за послове европских интеграција у Директорату за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије. Она је истакла да је Директорат део преговарачке групе за Поглавље 15 и да је оквиру ПЛАК III  пројекта, од 2019. године до јула ове године планирано седам активности које имају за циљ усклађивање са ЕУпрописима. Она је исказала уверење да ће ова конференција бити изузетан догађај на коме ће се разматрати основни  аспекти принципа оправданости и процеса оправданости, укључујући намерна излагања људи јонизујућем зрачењу у немедицинске сврхе, али и делатности које укључују потрошачке производе. Најавила је да ће бити разматрани и  специфични аспекти, као што су радиолошка снимања асимптоматских пацијената, деце и трудница, као и да ће се разговарати и о развијању алата као што су смернице за лекаре који упућују на снимања, клиничка ревизија, као и о улози професионалних удружења на националном и међународном нивоу.

Првог дана скупа учесницима су се обратили представници Европске комисије и релевантних међународних институција и организација, а потом су представљени примери праксе земаља чланица ЕУ и Србије.

Представник Генералног директората Европске комисије за енергију, Георги Симеонов рекао је да је 27 земаља чланица ЕУ, као и Велика Британија, пренело Директиву у своје законодавство, али и да је Комисија, због непотпуне транспозиције, покренула 20 поступака истраге. Он је навео да је приоритетни програм Европске комисије, покретање Европске иницијативе за квалитет и сигурност медицинских апликација, започет ове године.

Представница Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) Јениа Василева представила је улогу МААЕ у изградњи сигурносних стандарда када се ради о медицинским разлозима излагања јонизујућем зрачењу. Василева је истакла да, иако стандарди МААЕ нису обавезујући, земље чланице могу да их усвоје. Она је нагласила да су стандарди, обавезујући за операције које подржава МААЕ, као и за оне државе које желе да уђу у пројекте са Агенцијом. „МААЕ подржава чланице у имплементацији стандарда кроз обуке, тренинге и техничку сарадњу. Србија учествује у регионалним пројектима техничке сарадње“, додала је Василева.

Ферид Шанун, представник Научног комитета за ефекте атомске енергије и зрачења (UNSCEAR), институције која се између осталог, бави прикупљањем података и проценом излагања јонизујућем зрачењу, нагласио је да је циљ евалуације да се процене глобални нивои излагања пацијената, професионално изложених лица и становништва, као и да се идентификују трендови у пракси.

Међународна комисија за заштиту од зрачења (ICRP), као независно тело, објавила је 24 публикације о радиолошким процедурама у медицини, рекла је представница Кимберли Аплгејт. Она је указала на истраживања у САД из 2019. године, која показују да једна трећина медицинских процедура није била оправдана, посебно истакавши опасност од високих кумулативних доза примљених на тај начин.

Представници Словеније, Грчке и Литваније изнели су ставове тих земаља о оправданости излагања зрачењу у немедицинске сврхе. О праксама у Србији које укључују излагање људи зрачењу у немедицинске и медицинске сврхе говориле су представнице Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност (СРБАТОМ), Јасминка Јоксић и Маријана Балин-Ковачевић. Начелник Одељења за контролу радијационих делатности и нуклеарних активности – СРБАТОМ, Милан Вујовић изложио је преглед пракси у Србији, које се односе на потрошачке производе и немедицинску опрему и представио примере и практично искуство у регулаторној контроли.

Други дан конференције био је посвећен разматрању улоге професионалних стручних организација и делатностима у Србији и земљама ЕУ у области медицинских излагања. У раду скупа учествовали су представници Европске федерације организација медицинских физичара, Европске асоцијације нуклеарне медицине, Европског друштва за радиотерапију и онкологију, Европског комитета за радиолошку, електромедицинску и здравстену ИТ индустрију и Европског друштва радиолога. Саветник у Министарству здравља Србије, Небојша Јокић говорио је о праксама излагања у медицинске сврхе. Представници Словеније, Хрватске, Литваније и Грчке представили су праксе тих земаља у истој области.

Експерт плак III пројекта, Стивен Еванс представио је резултате студије спроведене у земљама чланицама ЕУ, која је показала да је релевантна Директива у највећем делу успешно пренета у законодавства тих земаља. Он је казао да су у области оправданости излагања зрачењу у 60 одсто случајева, захтеви директиве већ уграђени у национална законодавства и да је потребан интердисциплинарни тимски рад здравствених радника, како би се тај проценат побољшао.

Конференција је окупила 50 учесника из европских земаља и Србије, међу којима су били присутни и представници великог броја домаћих институција, организација и професионалних удружења из ове области.