Na međunarodnoj konferenciji „Opravdanost delatnosti u oblasti medicine i nemedicinska izlaganja“ (Workshop on Justification of practices in the medical field and non-medical imaging exposures), koja je 21. i 22. aprila održana putem ZOOM aplikacije,  učestvovali su predstavnici Evropske komisije, Međunarodne agencije za atomsku energiju, Naučnog komiteta za efekte atomske energije i zračenja, Međunarodne komisije za zaštitu od zračenja, evropskih profesionalnih udruženja, kao i mnogobrojni domaći i evropski stručnjaci. 

Konferenciju su organizovali EU projekat Pravna podrška pregovorima (PLAK III) i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM).

U uvodnom obraćanju Andrej Engelman, vođa PLAK III projekta je istakao da teme konferencije pokrivaju pregovaračko poglavlje 15 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, što je jedno od 11 poglavlja koje ovaj EU projekat pokriva.

Konferenciju je otvorila Jasminka Joksić, savetnik za poslove evropskih integracija u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Ona je istakla da je Direktorat deo pregovaračke grupe za Poglavlje 15 i da je okviru PLAK III  projekta, od 2019. godine do jula ove godine planirano sedam aktivnosti koje imaju za cilj usklađivanje sa EUpropisima. Ona je iskazala uverenje da će ova konferencija biti izuzetan događaj na kome će se razmatrati osnovni  aspekti principa opravdanosti i procesa opravdanosti, uključujući namerna izlaganja ljudi jonizujućem zračenju u nemedicinske svrhe, ali i delatnosti koje uključuju potrošačke proizvode. Najavila je da će biti razmatrani i  specifični aspekti, kao što su radiološka snimanja asimptomatskih pacijenata, dece i trudnica, kao i da će se razgovarati i o razvijanju alata kao što su smernice za lekare koji upućuju na snimanja, klinička revizija, kao i o ulozi profesionalnih udruženja na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Prvog dana skupa učesnicima su se obratili predstavnici Evropske komisije i relevantnih međunarodnih institucija i organizacija, a potom su predstavljeni primeri prakse zemalja članica EU i Srbije.

Predstavnik Generalnog direktorata Evropske komisije za energiju, Georgi Simeonov rekao je da je 27 zemalja članica EU, kao i Velika Britanija, prenelo Direktivu u svoje zakonodavstvo, ali i da je Komisija, zbog nepotpune transpozicije, pokrenula 20 postupaka istrage. On je naveo da je prioritetni program Evropske komisije, pokretanje Evropske inicijative za kvalitet i sigurnost medicinskih aplikacija, započet ove godine.

Predstavnica Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) Jenia Vasileva predstavila je ulogu MAAE u izgradnji sigurnosnih standarda kada se radi o medicinskim razlozima izlaganja jonizujućem zračenju. Vasileva je istakla da, iako standardi MAAE nisu obavezujući, zemlje članice mogu da ih usvoje. Ona je naglasila da su standardi, obavezujući za operacije koje podržava MAAE, kao i za one države koje žele da uđu u projekte sa Agencijom. „MAAE podržava članice u implementaciji standarda kroz obuke, treninge i tehničku saradnju. Srbija učestvuje u regionalnim projektima tehničke saradnje“, dodala je Vasileva.

Ferid Šanun, predstavnik Naučnog komiteta za efekte atomske energije i zračenja (UNSCEAR), institucije koja se između ostalog, bavi prikupljanjem podataka i procenom izlaganja jonizujućem zračenju, naglasio je da je cilj evaluacije da se procene globalni nivoi izlaganja pacijenata, profesionalno izloženih lica i stanovništva, kao i da se identifikuju trendovi u praksi.

Međunarodna komisija za zaštitu od zračenja (ICRP), kao nezavisno telo, objavila je 24 publikacije o radiološkim procedurama u medicini, rekla je predstavnica Kimberli Aplgejt. Ona je ukazala na istraživanja u SAD iz 2019. godine, koja pokazuju da jedna trećina medicinskih procedura nije bila opravdana, posebno istakavši opasnost od visokih kumulativnih doza primljenih na taj način.

Predstavnici Slovenije, Grčke i Litvanije izneli su stavove tih zemalja o opravdanosti izlaganja zračenju u nemedicinske svrhe. O praksama u Srbiji koje uključuju izlaganje ljudi zračenju u nemedicinske i medicinske svrhe govorile su predstavnice Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost (SRBATOM), Jasminka Joksić i Marijana Balin-Kovačević. Načelnik Odeljenja za kontrolu radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti – SRBATOM, Milan Vujović izložio je pregled praksi u Srbiji, koje se odnose na potrošačke proizvode i nemedicinsku opremu i predstavio primere i praktično iskustvo u regulatornoj kontroli.

Drugi dan konferencije bio je posvećen razmatranju uloge profesionalnih stručnih organizacija i delatnostima u Srbiji i zemljama EU u oblasti medicinskih izlaganja. U radu skupa učestvovali su predstavnici Evropske federacije organizacija medicinskih fizičara, Evropske asocijacije nuklearne medicine, Evropskog društva za radioterapiju i onkologiju, Evropskog komiteta za radiološku, elektromedicinsku i zdravstenu IT industriju i Evropskog društva radiologa. Savetnik u Ministarstvu zdravlja Srbije, Nebojša Jokić govorio je o praksama izlaganja u medicinske svrhe. Predstavnici Slovenije, Hrvatske, Litvanije i Grčke predstavili su prakse tih zemalja u istoj oblasti.

Ekspert plak III projekta, Stiven Evans predstavio je rezultate studije sprovedene u zemljama članicama EU, koja je pokazala da je relevantna Direktiva u najvećem delu uspešno preneta u zakonodavstva tih zemalja. On je kazao da su u oblasti opravdanosti izlaganja zračenju u 60 odsto slučajeva, zahtevi direktive već ugrađeni u nacionalna zakonodavstva i da je potreban interdisciplinarni timski rad zdravstvenih radnika, kako bi se taj procenat poboljšao.

Konferencija je okupila 50 učesnika iz evropskih zemalja i Srbije, među kojima su bili prisutni i predstavnici velikog broja domaćih institucija, organizacija i profesionalnih udruženja iz ove oblasti.