Како би унапредила опште разумевање утицаја јонизујућег зрачења на полимерне материјале који се обично користе у медицинским уређајима, Међународна агенција за атомску енергију (МААЕ) покренула је нови координирани истраживачки пројекат (Coordinated Research Project – CRP).
Полимери су распрострањени у здравственим производима, због своје прилагодљивости и економских предности, укључујући малу тежину и способност да издрже процесе стерилизације. Око 50% свих медицинских уређаја на бази полимера за једнократну употребу, произведених широм света, стерилизовано је јонизујућим зрачењем из два главна извора – радиоизотопом кобалта-60 (гама зрачење) или електронским акцелератором, користећи електронски сноп или ређе, рендгенске зраке. Иако су наведени начини зрачења препознати у важећим ISO стандардима, гама зрачење доминира на тржишту радијационе стерилизације, а методе стерилизације засноване на акцелераторима користе се само за око 10% производа.
Постоји више разлога за историјски недовољну употребу акцелераторских технологија за стерилизацију, а један од њих је и непознавање утицаја радијације електронских снопова или рентгенских зрака на полимере. Међутим, интересовање за стерилизацију засновану на акцелераторима расте. Овај пројекат ће помоћи да се боље разумеју механизми који су у основи ефеката озрачивања полимера гама, рентгенским или електронским сноповима. Поуздани подаци о утицају зрачења на полимере могу помоћи побољшању законодавног оквира и стандарда који се односе на унапређење коришћења стерилизације медицинских производа и уређаја заснованих на акцелераторима. Проширење метода радијационе стерилизације имаће успутну корист усклађену са циљевима одрживог развоја према дефиницији Уједињених нација.
Примарни циљ овог пројекта (CRP) је да истражи ефекте зрачења на полимерним материјалима који се обично користе у медицинским уређајима упоређујући зрачење гама, рендгенских зрака и електронског снопа.
Фокус пројекта ће бити на полимерима који се обично користе у медицинској индустрији, као што су полиетилен ниске густине, полипропилен, термопластични еластомери, политетрафлуороетилен и други. Експериментални дизајн студије треба да узме у обзир услове озрачивања, првенствено укупну дозу и њену константу, брзину, температуру, и само окружење током озрачивања (нормално или је без присуства кисеоника), док карактеризација озрачених узорака треба да обухвати бар једно од следећих подручја:
• Физичку и хемијску анализу,
• Студије биокомпатибилности,
• Студије старења,
• Студије функционалности.
Предлози пројеката су добродошли како од стране експерименталних истраживачких група, тако и од стране теоријских (моделовање) истраживачких група, а посебно се охрабрује сарадња са МААЕ центрима.
Сви заинтересовани за евентуално пријављивање предлога пројекта (до 30. новембра 2020.) могу употребити линк извора текста на крају ове стране.