Izaberite stranicu

Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) организовао је онлајн конференцију поводом 10 година од нуклеарног акцидента у Фукушими под називом „Нуклеарна сигурност данас: Фукушима – 10 година после“.

О томе какве су биле последице и реакције у Србији на несрећу у нуклеарној електрани Фукушима Даичи предавање је одржала  Ведрана Вулетић, руководилац Одсека за мониторинг, контролу и ванредне ситуације у СРБАТОМ-у.

Акцидент у нуклеарној електрани Фукушима Даичи последица је катастрофалног земљотреса и цунамија који су погодили источну обалу Јапана 11. марта 2011. године. У земљотресу и цунамију погинуло је више од 18.500 људи, док званично нико није регистрован као жртва излагања зрачењу у нуклеарној централи. Електрана је од Токија удаљена 220 километара, а око десетине хиљада људи је евакуисано из префектуре Фукушима.

Ове две природне катастрофе довеле су до тога да су системи за хлађење реактора били онеспособљени, што је касније довело до нуклеарног акцидента са испуштањем радиоактивног материјала у животну средину, пре свега у атмосферу, затим у воду, а тиме и до прекограничног утицаја на државе не само у непосредном окружењу Јапана, већ и на државе на много већој удаљености као што је Србија.

ПОСЛЕДИЦЕ АКЦИДЕНТА У ФУКУШИМИ НА СРБИЈУ

Удаљеност Србије и Београда од места несреће износи више од 9000 км што је важно како би се знало колики су пут ове радиоактивне материје морале да пређу до наше земље и какав је утицај тих материја могао бити након разблажења током транспорта ваздушним масама. Иако су радиоактивне материје из Фукушиме стигле ваздушним путем до Србије и детектоване су уређајима које имају наше лабораторије, концентрације тих радиоактивних материја су ипак биле ниске те није било потребно да се примењују све мере заштите које се планирају за један нуклеарни акцидент.  Детектовани су јод-131, цезијум-137 и цезијум-134. Та три радиоактивна изотопа настају у нуклеарном реактору, а у нуклеарном акциденту могу да се ослободе у атмосферу.

Ако се пореди, измерене вредности радиоактивности биле су 1000 до 10000 пута мање од вредности измерених на територији Србије након акцидента у Чернобиљу.

ШТА ЈЕ УРАДИЛО РЕГУЛАТОРНО ТЕЛО У СРБИЈИ?

Тадашња Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, учинила је први корак – о томе је обавести јавност, затим се од лабораторија које врше мерења радиоактивности у животној средини захтевало повећање учесталости испитивања ваздуха и падавина. Иако су у оваквим акцидентима у првој фази најважније анализе ваздуха и падавина, јер су то примарни путеви трансфера радиоактивности која се испушта у атмосферу, нису занемаривани ни други делови животне средине, те су се од лабораторија захтевале анализе и других узорака, попут млека, свеже траве и слично.

Јавност је редовно информисана о стању у Србији, односно о утицају акцидента на нашу земљу и телефонске линије су биле отворене за позиве грађана. Постојала је и интензивна комуникација са Међународном атомском агенцијом која је извор проверених и званичних информација о нуклеарној несрећи било где у свету.

На сајту Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије (данас Директорат) редовно су објављивана саопштења, а њени стручњаци редовно су давали изјаве за штампане медије и гостовали у радио и ТВ емисијама информативног програма.

Акцидент у Фукушими није имао значајан утицај на становништво у Србији, нарочито када говоримо о дози зрачења које становништво прима из животне средине, ту практично није било никаквог утицаја. Међутим, овај акцидент у Фукушими имао је значајан утицај на даљи развој система заштите и спасавања у нуклеарној или радиолошкој ванредној ситуацији, не само у Србији, већ и широм света.

План заштите и спасавања

План за деловање у случају акцидента који покрива нуклеарне или радиолошке акциденте, на чијој изради се радило неколико година усвојен је 2018. Припремљен је у складу са националним законима и другим прописима, и релевантним документима Европске комисије и Међународне агенције за атомску енергију и предвиђен је да се ревидира на сваке три године.

Представници Директората су и део радне групе за израду државног плана заштите и спасавања који обухвата све идентификоване ризике на територији Републике Србије.

Програм „JRodos“

Програм „JRodos“ који пружа подршку у одлучивању у ванредној ситуацији који је у оквиру пројекта Европске комисије инсталиран у Србији и тренутно је у току прилагођавање овог програма и пуњење подацима специфичним за Србију. Након уноса одговарајућих параметара у овај програм, добијају се прорачуни за контаминацију ваздуха, земље, хране, као и хране за животиње у неком акциденту.

У питању је врло комплексан програм за деловање који има широку примену и у периоду планирања, пре него што се десио акцидент, али у самом акциденту јер може да помогне код доношења одлука о мерама заштите, али не само то, него програм има и примену и након акцидента када дође до фазе санације, јер може да послужи за процену потребе за санацијом на накој контаминираној територији.

Вежба „ConvЕx-3“

Директорат за нуклеарну сигурност и безбедност Србије учествовао је у вежби ConvЕx-3 у организацији Међунаорнде атомске енергије и Мађарске 2017. године, у њој су учествовале укупно 82 државе и 11 међународних организација. Током вежбе је симулиран одговор на акцидент на нуклеарној електрани Пакш у Мађарској. У Србији је успешно организована уз учешће представника Сектора за ванредне ситуације, Министарства спољних послова, Министарства пољопривреде и заштите живорне средине, Министарства образовања, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства одбране, Републичког хидрометеоролошког завода и других стручних институција, и наравно Директората. Циљ вежбе јесте да се унапреди сарадња између државе и међународних организација током ванредне ситуације, да омогући брзу размену информација и да испита механизме информисања јавности. Вежба је трајала непрекидно 36 сати, учесници у другим органима примали су и обрађивали информације, вршили анализе и припемали обавештења и примењивали мере заштите за становништво и то на начин на који би се то вршило и у случају правог акцидента.

Вежба је показала да у случају оваквог акцидента, Србија поседује одговарајући одговор и има припремљене механизме за заштиту и спашавање. Наравно, то не значи да треба да се зауставимо јер у области заштите и спасавања увек има места за даљи напредак.

Вест са конферецније можете прочитати на нашем сајту, а саму конференцију погледати на YouTube каналу SRBATOM-a.