Izaberite stranicu

RT-PCR је најпрецизнији метод детектовања вируса COVID-19. Лабaораaторија за заштиту здравља и животиња под окриљем ФАО/МААЕ већ деценијама обезбеђује помоћ земљама да се применом ове технике откривају зоонотске (са животиња на људе) болести попут COVID-19 и Ебола вируса. Захваљујући обуци МАЕЕ и Организиације за храну и пољопривреду ФАО (eng. Food and Agriculture Organization) при Уједињеним нацијама, научници из две лабораторије сада могу секвенционирањем генома да врше карактеризацију вируса који изазазива COVID-19. Уколико се буде унапређивала, ова технологија би могла да им омогући да открију порекло вируса и убрза праћење конaтаката и анализу преношења. Ветеринарске лабораторије у Србији и Босни и Херцеговини , земљама у којима је дошло до наглог пораста новооблолелих у последњих неколико недеља, дају све од себе да помогну представницима министарстава здравља у својим земљама да локализују и обуздају ширење заразе.

Надоградња постојеће технологије

Оно што свет данас препознаје као RT-PCR (eng. real time reverse transcription–polymerase chain reaction) је у ствари нуклеарна технологија која се увелико користи за откривање вируса који проузрокује COVID-19. Флуоресцентне боје које се користе у овој методи служе за откривање присуства специфичног генетског материјала и тако обезбеђују научницима да у кратком периоду добију резултате евентуалног присуства вируса. Надоградњом ове технологије се омогућава секвенциониrање целокупног генома што dobrinosi доприноси бољем разумевању вируса, нпр.  ком кластеру припада, што омогућава да научници brzo брже открију када и где је неки појединац и заражен њиме. Ово се спроводи помоћу филогенетског стабла које показује еволутивне везе вируса у пацијенту са свим познатим врстама вируса.

Према речима Тање Јовановић, вирусолога и професора на Медицинском факултету Универзитета у Београду, сарадња је изузетно важна у напорима да се помогне instutucijamaинституцијама јавног здравља да процене делотворну интервенцију и планирају могуће измене у складу са променама у самом вирусу. Поређење секвенционирања у Србији са оним у суседним земљама, омогућава бољу контролу вируса и самим тиме боље предвиђање које мере контроле треба применити.

„Сарадња у оквиру једног мултидисциплинарног кризног тима и једног здравственог концепта (сачињеног од стручњака за здравље људи и животиња) нам је дала могућност да прецизно установимо из које земље долази вирус и, у складу са тим, прилагодимо наше планове за његову контролу,“ рекао је Горан Черкез, Помоћник министра у Федералном министарству здравља у Босни и Херцеговини. „Секвенционирање генома нам омогућава да боље разумемо сам вирус, његову заразност и евентуалне временске промене у самом вирусу.“

Подршка МААЕ

Захваљујући помоћи МААЕ преко мреже националних ветеринарских labaratorijaлабораторија познатих као ВЕТЛАБ, Ветеринарски факултет Универзитета у Сарајеву и Ветеринарски специјалистички институт у Краљеву у Србији, сада могу да спроведу секвенционирање целокупног генома вируса COVID-19. Подршка МААЕ, кроз Програм техничке сарадње, је укључивала курсеве обуке, студијске обуке у другим лабaорoатiоријама упознатим са потребним техникама, као и све додатне материјале везане за COVID-19.

На Ветеринарском факултету у Сарајеву је завршено секвенционирање целокупног генома из узорака из епицентра ширења вируса COVID-19. На основу тих података је конструисано филогенетско стабло, које  је у комбинацији са другим резултатима, навело научнике на закључак да постоје вишеструке линије увођења вируса – односно да постоји више издвојених чворишта ширења инфекције изван земље.

„На почетку пандемије, ветеринарске лабараторије су биле нешто спремније у односу на labaratorijeлабораторије за здравље људи зато што смо већ имали искуства са животињским и зоонотским болестима,“ рекао је Теуфик Голетић, професор Ветеринарског факултета у Сарајеву и шеф LabaratorijeЛабораторије за молекуларно-генетичка и форензичка испитивања. „Разменом информација и применом једног здравственог приступа можемо да сарађујемо са доносиоцима одлука и тако боље планирамо мере и контроле, али и да процењујемо последице COVID-19 вируса.“

Више од 13000 хуманих узорака је тестирано на Ветеринарском специјалистичком институту у Краљеву на COVID-19. На почетку пандемије је издвојен РНК вируса и спроведена његова анализа са секвенционирањем celovitog целокупног генома. До сада је тако обезбеђено 17 секвенција генома. У току је секвенционирање генома тренутно позитивних случајева на COVID-19 како би се утврдило да ли је вирус мутирао. Анализом првог тестирања, научници су открили више различитих сојева вируса COVID-19 у Србији који потичу из различитих земаља.

„Само секвенционирање генома није довољно јер морамо да научимо како ове секвенце и мутације утичу на преношење, патогенизацију и вирулентност и тако предвидимо у којој мери ће вакцина бити ефикасна“, речи су Дејана Видановића, вирусолога Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву. „Захваљујући секвенционирању можемо да уочимо како постоји велики број мутација, али још увек не знамо да ли оне мењају патогене карактеристике вируса. Велики број људи ради на дешифровању генома, и ако извучемо праве закључке, моћи ћемо лакше да се боримо против вируса.“

Подаци добијени секвенционирањем генома се уносе у Национални центар за биотехнолошке информације чиме се научницима широм света омогућава наставак истраживања. Уношењем posataka података добијених секвенционирањем целокупног генома у базу, могуће је успоставити везе на глобалном нивоу и тако допринети образовању потпунијег и прецизнијег филогенетeског стабла. На тај начин се вирус може пратити до одређеног места увођења и његове одређене подврсте.

Оригинални текст и фотографије преузете су са сајта IAEA.org