Izaberite stranicu
15. децембар 2020.
СРБАТОМ жели да допринесе очувању планете и за будуће генерације
Пројекат “Зелена Србија” реализован у пет места у Србији

Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) у децембру спроводи кампању “Зелена Србија” у оквиру које се организује садња дрвећа у 10 градова/општина Србије.

До сада је засађен велики број различитих врста стабала у пет места у Србији: Апатину, Сомбору, Чачку, Шапцу и Беочину.

Слађан Велинов, директор СРБАТОМ-а је том приликом навео “Међу главним циљевима Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије јесте управо очување животне средине од штетног јонизујућег зрачења. Поред свакодневног рада, Директорат жели и да сађењем дрвећа, допринесе учувању животне средине и унапреди њен квалитет. Као друштвено одговорна институција, СРБАТОМ жели да подигне свест грађана о томе колико је значајно пошумљавање Србије, али и да допринесе очувању планете за будуће генерације”.

Пројекат се реализује у сарадњи са компанијом Color Media Communications, уз подршку бројних амбасада у Србији.

АПАТИН

Klára Szilvia Szekér

Акција засађивања стабала започета је у Апатину, а међу првим амбасадама која је подржала пројекат “Зелена Србија” јесте Амбасаде Мађарске у чије је име говорила Klára Szilvia Szekér, регионални аташе за пољопривреду и животну средину за Западни Балкан. Она је том приликом изјавила “Од памтивека дрво је задовољавало све потребе човечанства, оно дарује храну, топлину, кисеоник а сада безусловно помаже у борби против глобалног загревања”.

Dubravka Korać

Председница општине Апатин Дубравка Кораћ навела је да су поносни што је Апатин једна од десет општина у којима ће пројекат бити реализован.

СОМБОР

Након Апатина, Сомбор је други град у коме је реализован пројекат “Зелена Србија” и у коме је посађено 20 садница јавора.

Antonio Ratković

Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић изјавио је “Сви знамо да је шумовитост Војводине мала и сви треба да дамо колико можемо да би ту шумовитост подигли за који степен више. Свакако да смо то већ започели, јер сви знамо да је Сомбор, поред тога што је град културе, познат и као град зеленила и сигурно да је обавеза, пре свега мене и свих људи у мом тиму, да то и одржавамо”.

ЧАЧАК

Sаднице каталпе у дворишту чачанског Народног музеја  посадили су министарка културе и информисања Маја Гојковић, амбасадор Уније Мјанмар Њ. Е. Турејн Тан Зин и градоначелник Чачка, Милун Тодоровић.

predsednica odbora SRBATOM-a Maja Gojković

Министарка културе и информисања и председница одбора СРБАТОМ-а Маја Гојковић истакла је да морамо да схватимо да се налазимо у добу великих климатских промена и да не можемо да склањамо главу од чињенице да се природа око нас мења.

“Овим симболичним чином сађења једног дрвета  послат је апел широм Србије свим локалним самоурпавама и свим компанијама да размишљају о томе да постану део једног националног пројекта “Зелена Србија”, да када модернизујемо градове и модернизујемо државу, обавезно размишљамо како  ћемо да лечимо природу, а најбоље ћемо је лечити тако што ћемо садити нове биљке и ново дрвеће”, истакла је министарка Гојковић.

ambasador Unije Mjanmar Nj. E. Turejn Tan Zin

Амбасадор Уније Мјанмар у Србији је рекао да је у његовој земљи заустављена масовна производња у дрвној индустрији и предочио податак да је 1948. године 70 одсто територије у тој држави било прекривено шумом, а у овом тренутку само 48 одсто.

“Последњих година свест о очувању животне средине је пробуђена код човечанства. Негативан утицај на животну средину је јасан и видљив и људи се са њим сусрећу сваког дана у својим животима. Климатске промене, глобално загревање, загађење ваздуха и воде и земљишта су највећи примери. Како сви делимо исту палнету, заштита животне средине је одговорност свих нас”, поручио је амбасадор Мјанмара у Србији Њ. Е.Турејн Тан Зин.

gradonačelnik Čačka, Milun Todorović

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић навео је да је град Чачак у претходне четири године засадио, десет пута више стабала у односу на то колико их је уклоњено са територије Чачка. “Наравно, као и људи и дрвеће има своје биолошко време мора доћи до уклањања”, изјавио је Тодоровић.

ШАБАЦ

У склопу пројекта “Зелена Србија” у Савској авенији у Шапцу посађено је 10 стабала пољског јасена.

gradonačelnik Šapca, Aleksandar Pajić

Тим поводом градоначелник Шапца Александар Пајић је истакао да му је велико задовољство што је Шабац један од градова у којем се спроводи пројекат “Зелена Србија”. “Срећни смо што на овакав начин можемо да утичемо на свест суграђана колико су битне зелене површине. Овакве акције говоре у прилог Шапцу као граду будућности који ће имати велики број лепих, уређених и здравих средина за одрастање генерација које долазе”, закључио је Пајић.

БЕОЧИН

Пето по реду место у коме је реализован пројекат “Зелена Србија” је општина Беочин у којој су испред Дома Културе засађене саднице кугласте каталпе и украсног багрема. Овој акцији присуствовали су Мирјана Малешевић Милкић, председница општине Беочин, Lassi Härmälä, заменик амбасадора Финске и Предраг Ивановић, шеф кабинета Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.

Zamenik ambasadora Finske, Lassi Härmälä

Заменик амбасадора Финске,Lassi Härmälä истакао је да се свака акција која нашу планету чини зеленијом и те како рачуна и утиче на борбу против климатских промена.“Одржавање равнотеже између очувања и употребе је веома значајно. У Финској се за свако посечено дрво морају посадити нове саднице. Такође, морамо осигурати да се заштити биолошка разноврност, очувањем различитих врста шума.

Ја дубоко верујем да су зелено и здраво две стране истог новчића. Свако заслужује здраво животно окружење, стога сам захвалан на реализацији овог пројекта и сваког другог који за циљ имају зеленију Србију”, поручујеLassi Härmälä.

Председница општине Беочин, Мирјана Малешевић Милкић задовољно је истакла да се Беочин нашао међу 10 општина у којима ће се садити у склопу пројекта „Зелена Србија“ и нагласила да то неће бити крај када је озелењавање те општине у питању.

Реализацијом пројекта “Зелена Србија” СРБАТОМ као друштвено одговорна институција жели да допринесе подизању свести о важности пошумљавања Србије, али и  да размени искустава са земљама које имају дипломатска представништва у Београду.