Саопштења

Европска радон асоцијација обележила је 7. новембар Дан радона  информативно едукативним садржајем којим  је указано да радон у великој мери може утицати на квалитет ваздуха у затвореном простору.

У краткој брошури дати су предлози корективних мера, које нам могу помоћи како би смањили концентрацију радона у  простору у нашим кућама или становима.

Дана 4. новембра 2020. године одржан је састанак представника Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Директората за радијациону и нуклеарну сигурности и безбедност Србије у циљу боље сарадње и дефинисања свих додирних тачака у својим областима деловања. Тема састанка је била усаглашавање прописа који уређују оправданост радијационих делатности и нових техника и технологија које користе изворе зрачења у области медицине односно начин вршења процене здравствених технологија које обухватају и заштиту од јонизујућег зрачења.

Данас и сутра, 4. и 5. новембра 2020., одржава се даљински Пленарни састанак Удружења нуклеарних регулатора Западне Европе(Western European Nuclear Regulators Association – WENRA), чији је Србија члан. Ово је први регуларни Пленарни састанак који се одржава након одложеног пролећног заседања, које је изостало због уведених анти-пандемијских мера широм света. На овом скупу се разматрају предлози измена и дораде стратешких циљева WENRA, нових стручних тема о сигурности до којих се у процесу одлучивања дошло да треба разрадити у наредном периоду. Посебан део заседања биће посвећен размени мишљења и планова са чланицама посматрачима, међу којима је и Србија.

Директор СРБАТОМ-а Слађан Велинов присуствовао је, заједно са директором Kлинике за неурохирургију проф. др Милошем Јоковићем и начелником Центра за неуроонкологију проф. др Даницом Грујичић, обележавању пет година рада Националног гама центра за стереотаксичну радионеурохирургију у Клиничком центру Србије.
Професионалан и ефикасан рад овог центра и коришћење гама ножа омогућили су грађанима Србије, али и региона, да се лече на најсавременији начин. Током пет година рада, скоро 4000 пацијената је подвргнуто радиохирургији гама нож јединицом користећи најновију технологију, модел “Perfection”. Скоро 800 пацијената годишње, представља одличан резултат када је у питању рад Националног гама центра.

Дискусија о нуклеарној енергетици која је одржана данас, у Српској академији наука и уметности, у организацији Академијског одбора за енергетику, била је усмерена ка анализи ефеката и ризика у вези са нуклеарним електранама из нашег окружења, као и процени ефеката и евентуалног ризика њиховог  коришћења у Србији.

Више од две трећине електричне енергије којом се снабдевају потрошачи у Србији, добија се сагоревањем фосилних горива у термоелектранама, чија емисија штетних гасова утиче на животну средину у Србији, али и на територији ЕУ. Постепено исцрпљивање расположивих резерви лигнита, као и пад квалитета ископаног угља указују на то да ће његове залихе у нашој земљи бити потрошене до 2050. године. Примена директива на којима инсистира ЕУ, која настоји да умањи загађење и успори климатске промене, може довести до заустављања ТЕ на лигнит, много пре исцрпљивања ресурса.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), Рафаел Маријано Гроси, је упозорио данас како глобална пандемија COVID-19 отежава водећим здравственим установама дијагностику и лечење хроничних здравствених проблема као што су канцер и обољења срца, те тако излаже многобројне животе ризику, нарочито када је реч о неприпремљеним и недовољно опремљеним земљама са малим примањима.

Говорећи на панелу Светског здравственог самита у Берлину, генерални директор Гроси је изјавио како испитивање о утицају пандемије на нуклеарну медицину које је спровела МААЕ указује на забрињавајуће трендове. „Дијагностичке процедуре су у просеку упола мање у 72 земље учеснице испитивања,“ рекао је Гроси.

Међународна агенција за атомску енергију (МААЕ) шаље опрему у земље широм света како би им омогућила да користе нуклеарну технологију за брзо детектовање корона вируса који изазива COVID-19. Ова хитна помоћ је део одговора МААЕ на захтеве за помоћ који пристижу из земаља чланица ради контролисања растућег броја заражених широм света.

Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност је 14. октобра 2020. године учествовао у планираној годишњој вежби Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ). Циљ ове вежбе је провера првог нивоа комуникације МААЕ са надлежним институцијама у државама чланицама.

Директорат
за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, Београд. Масарикова бр. 5, у циљу претходног испитивања тржишта.
објављује:

ЈАВНИ ПОЗИВ за прикупљање иницијалнпх писаних понуда за узимање у закуп пословног простора у Београду за потребе седишта и смештај запослених Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије

Директорат за
радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије,
у оквиру претходног поступка узимања у закуп одговарајућег пословног простора у
Београду за потребе седишта и смештаја својих запослених. позива сва
заинтересована правна п фпзичка лица да у својству потенцијалног закуподавца
поднесу иницнјалну писану понуду.

На маргинама 64. МААЕ Генералне конференције, 23.
септембра 2020. године, је одржан први виртуални
састанак на коме се дискутовало о употреби вештачке интелигенције у областима
примене нуклеарне енергије на коме је представљено како приступи засновани на
вештачкој интелигенцији у нуклеарној науци могу да допринесу људском здрављу,
управљању воденим ресурсима и истраживањима у области нуклеарне фузије. С
обзиром да је био отворен за јавност, овај догађај је окупио више од 300
учесника из 43 земље и покренуо глобални дијалог о могућностима примене
вештачке интелигенције у нуклеарној науци и последицама које произилазе из ње,
што укључује и етику и транспарентност.

ВИ се односи на скуп технологија у којима се комбинују нумерички
подаци, процесни алгоритми и стално растући капацитети компјутера како би се развили системи праћења
сложених проблема налик онима у људској логици и разуму. ВИ технологијама  могу да се анализирају велике количине података
како би „научиле“ да заврше сложен задатак, што је техника која се назива
машинско учење.