(Elodi Brusard, MAAE Kancelarija za javno informisanje i komunikaciju, 23.09.2020.)

Na marginama 64. MAAE Generalne konferencije, 23. septembra 2020. godine, je održan prvi virtualni sastanak na kome se diskutovalo o upotrebi veštačke inteligencije u oblastima primene nuklearne energije na kome je predstavljeno kako pristupi zasnovani na veštačkoj inteligenciji u nuklearnoj nauci mogu da doprinesu ljudskom zdravlju, upravljanju vodenim resursima i istraživanjima u oblasti nuklearne fuzije. S obzirom da je bio otvoren za javnost, ovaj događaj je okupio više od 300 učesnika iz 43 zemlje i pokrenuo globalni dijalog o mogućnostima primene veštačke inteligencije u nuklearnoj nauci i posledicama koje proizilaze iz nje, što uključuje i etiku i transparentnost.

VI se odnosi na skup tehnologija u kojima se kombinuju numerički podaci, procesni algoritmi i stalno rastući kapaciteti kompjutera kako bi se razvili sistemi praćenja složenih problema nalik onima u ljudskoj logici i razumu. VI tehnologijama mogu da se analiziraju velike količine podataka kako bi „naučile“ da završe složen zadatak, što je tehnika koja se naziva mašinsko učenje.

„Veštačka inteligencija eksponencijalno napreduje,“ reči su Nažata Mohtara, zamenika Generalnog direktora MAAE i šefa Departmana za nuklearne nauke i njene primene pri MAAE. „Sposobnost VI da prepozna šablone podataka i analizira snimke u visokoj rezoluciji iz satelita, dronova ili medicinskih skenova može da ubrza reagovanje na humanitarne katastrofe, pomogne lekarima da otkriju kancer ili druga oboljenja, poveća poljoprivrednu produktivnost, ili da se na taj način prate migracije kopnenih i morskih životinja.“

U nuklearnoj medicini i lečenju kancera veštačka inteligencija može da ubrza određivanje stadijuma bolesti, da ubrza napredovanje ka proizvodnji fuzione energije, ali, između ostalog, i da doprinese zaštiti vodenih resursa na globalnom nivou usled prenaseljenosti i kontaminacije.

VI u dijagnostici i lečenju raka

„Moderna onkologija, iako izuzetno napredna, je i dalje u većoj meri jednoobrazna,“ rekao je Jan Sentžen, profesor i medicnski fizičar na Univerzitetu Mekgil u Kanadi. „To znači da je lečenje koje je se propisuje za pacijente sa određenom bolešću i dalje u velikoj meri generičko ili, drugim rečima, isto za većinu pacijenata. VI nam daje mogućnost da, uzimanjem u obzir svih informacija ili podataka o pojedinačnom pacijentu, lečenje učinimo personalizovanijim.“

Sentžen nadalje izdvaja načine na koje VI može da pomogne lekarima u dijagnostici i lečenju raka zahvaljujući boljoj interpretaciji snimaka, preciznijim planovima lečenja i kontursanja tumora, kao i adaptivnoj radioterapiji – terapiji zračenjem koja se prilagođava unutrašnjim anatomskim varijetetima pojedinačnog pacijenta.

„VI i mašinsko učenje se mogu koristiti kao svojevrsna alatka kojom zdravstveni radnici i profesionalci doprinose procesu donošenja odluka,“ rekla je Mej Abdel-Vahab, Direktor Sektora za ljudsko zdravlje pri MAAE.

Doprinos VI unapređenju fuzionog istraživanja

Nuklearna fuzija je mogućnost da se ostvari obimna, sigurna i održiva energija.

Za istraživanja u ovoj oblasti koja zahtevaju značajne eksperimentalne i teorijske aktivnosti iz fizike plazme i nauke o materijalima, metodi zasnovani na VI daju mogućnost ubrzavanja napredovanja ka realizaciji fuzione energije kroz maksimalno korišćenje i primenu podataka dobijenih iz eksperimentalnih i simuliranih podataka.

Dejvid Hamfris, vodeći naučnik pri General Atomics, SAD, objašnjava kako VI može da omogući predviđanje i kontrolu neophodnu za održiv, siguran i efikasan rad budućih fuzionih elektrana. On naročito ističe optimizaciju eksperimentalnog planiranja kojim se ubrzava napredovanje u sticanju novih saznanja i optimizacija kontrole plazme u realnom vremenu pomoću algoritama koji potiču iz velikih baza podataka, a koje se razvijaju u eksperimentalnim fuzionim postrojenjima širom sveta.

Nakon što je uspostavila prvu onlajn fuzionu bazu podataka, MAAE je ove nedelje izdala i Informacioni sistem fuzionih uređaja (eng. Fusion Device Information System – FusDIS), koji sadrži podatke iz više od 100 javnih i privatnih fuzionih uređaja širom sveta i koji trenutno rade, grade se, zatvoreni su ili se tek planiraju za budućnost.

Uloga VI u zaštiti voda i životne sredine

Kako se upravljanje vodom u domaćinstvima odražava na gubitak voda uopšte? Da li se mesto mrešćenja pacifičkog lososa menja svake godine? Šta je izvor vlage za uragane? Odgovor na ova i slična pitanja može da se dobije obimnim mapiranjem hidroloških procesa i procesa u životnoj sredini zahvaljujući mašinskom učenju.

Kako objašnjava Klemon Bataj, asistent na Departmanu za ekologiju na Univerzitetu Otava u Kanadi, VI može da pomogne u upravljanju hidrološkim i ekološkim resursima, kao i resursima životne sredine u geohemiji izotopa. Pošto nauka izotopa koristi velike količine podataka koji su dostupni na globalnim mrežama i spremištima podataka, uključujući i one pri MAAE, VI postaje nazamenjiva u dobijanju podataka koji se lako tumače i koji doprinose našem razumevanju procesa u životnoj sredini i hidrologiji.

Uloga VI u etici i oblikovanju naše budućnosti

Upotreba VI ima i svoju etičku komponentu, što je i bila centralna tačka intervencije koju je sprovela Ema Rutkamp-Blum, profesorka na Univerzitetu Pretorija u Južnoafričkoj Republici i predsedavajuća UNESCO ad hoc Ekspertske grupe za etiku VI.

Prema Blum, ključ za budućnost u kojoj ljudi žive u harmoniji sa drugim ljudima, ali tehnologijom je u prepoznavanju da efekat međupovezanosti VI tehnologija sa životima ljudi treba da se razmatra kontinuirano u ravni društvenih, političkih, ekoloških, obrazovnih, naučnih i ekonomskih pitanja.

Preispitivanje osnovnih elemenata obrazovanja u vezi sa VI je od ključnog značaja; pažnja ne treba da bude usmerena samo na kodiranje i digitalne veštine, već i na računarsko razmišljanje, dodaje Ema Rutkamp-Blum.

Prema Mokhtaru, iako je cilj ovog događaja da doprinese unapređenju opšteg razumevanja primena i mogućnosti VI za oblast nuklearne nauke i njenih primena, on je omogućio i da se postave temelji za dalju saradnju kako bi sve zemlje mogle da iskoriste pun potencijal ove tehnologije u budućnosti.

Izvor:https://www.iaea.org/newscenter/news/the-future-of-atoms-artificial-intelligence-for-nuclear-applications