Česta pitanja

KO BRINE O NUKLEARNOM OTPADU U SRBIJI?

Zapravo je reč o radioaktivnom otpadu, stručnije rečeno, i u Srbiji o tome brine Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbijeˮ (JP NOS), koje je prema odluci Vlade Republike Srbije jedini operator nuklernih objekata, tj. postrojenja u Republici Srbiji.

Svrha delatnosti ovog operatora je: upravljanje nuklearnim objektima na siguran i bezbedan način i to u redovnom radnom režimu, minimizacijom verovatnoće pojave štetnih posledica po zaposlene, stanovništvo i životnu sredinu od jonizujućih zračenja, i sprečavanjem direktnih determinističkih štetnih efekata, i smanjenjem verovatnoće pojave potencijalnih akcidenata, a u akcidentalnom režimu, sprečavanjem pojave direktnih determinističkih efekata i smanjenjem verovatnoće pojave stohastičkih štetnih efekata, kao i otklanjanjem posledica akcidenta i efikasnim povratkom u normalni radni režim.

Javnom preduzeću je dato da upravlja skladištima radioaktivnog otpada na lokaciji ”Vinča”, zatvorenim rudnikom urana Gabrovnica kod Kalne, kao i istraživačkim reaktorima RA i RB na lokaciji ”Vinča”.

 GDE SE ODLAŽE RADIOAKTIVNI OTPAD?

Završna faza sistema upravljanja radioaktivnim otpadom u Republici Srbiji, u ovom trenutku je privremena po svojoj prirodi. Naime, isluženi zatvoreni izvori jonizujućih zračenja i nuklearnog materijala u skladište se u namenskim objektima za tu svrhu.

Kapacitet novoizgrađenih i licenciranih skladišta obezbeđuje da se u njima uskladišti sav radioaktivan otpad i nuklearni materijal koji se trenutno nalazi u starim skladištima, kao i otpad koji će biti generisan u narednim godinama u toku obavljanja radijacionih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije.

Novi nuklearni objekti, infrastrukturne instalacije i oprema su dizajnirani i izgrađeni prema najstrožijim zahtevima nuklearne sigurnosti i bezbednosti. Poštovanjem dokumentovanih radnih i operativnih procedura, rizik je maksimalno umanjen. Bez obzira na veoma mali rizik, operator kontinualno prati izloženost stanovništva jonizujućem zračenju, kao i uticaj ovih objekata na životnu sredinu. Takođe, razvijeni su planovi za delovanje u slučaju akcidenta, spremno je da reaguje i aktivno sarađuje sa drugim državnim organima koji imaju učešće u reagovanju u slučaju akcidenta. Svaka nuklearna aktivnost koja se odvija se prethodno analizira sa stanovišta nuklearne sigurnosti i bezbednosti i izvodi se samo ako su svi propisani zahtevi ispunjeni.

KAKO ZNAMO DA SU SKLADIŠTA SIGURNA?

Projektovanje i izgradnja novih objekta H3 i BS se odvijala u periodu od 2006. do 2010. Probni rad ovih nuklearni objekata u trajanju od 20 nedelja je izvršen 2011. i 2012. godine, dok je licenca za korišćenje objekata za skladištenje radioaktivnog otpada, isluženih zatvorenih izvora jonizujućih zračenja i nuklearnog materijala dobijena 27.09.2012. godine, od kada su ovi objekti u punom pogonu. Ovim je ostvaren veoma bitan preduslov da se sav radioaktivan otpad, isluženi zatvoreni izvori jonizujućih zračenja i nuklearni materijal, uskladište na bezbedan i siguran način, u skladu sa važećim nacionalim i međunarodnim propisima koji regulišu ovu oblast.

U KAKVOM SU STANjU STARA SKLADIŠTA I DA LI SU SIGURNA PO OKOLINU?

Nakon potpisanog tripartitnog ugovora između operatora, Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) i belgijskog ugovarača, kao i dosadašnjih donacija u projekat sanacije stanja starih skladišta radioaktivnog otpada, početkom 2020. godine planira se puštanje u rad Postrojenja za preradu radioaktivnog otpada. Iako je realizacija ovog projekta već otpočela pripremnim aktivnostima iznošenja radioaktivnog otpada iz starih skladišta radioaktivnog otpada, tzv. Hangara H1 i H2, kao i uspešnom realizacijom adaptacije i rekonstrukcije objekta „Latransaˮ te njegovom prenamenom u Postrojenje za preradu radioaktivnog otpada, puštanjem ovog postrojenja u rad će se stvoriti i poslednji značajan preduslov da se aktivnosti sanacije stanja starih skladišta radioaktivnog otpada u potpunosti realizuju. Ovim projektom će sav otpad iz starih skladišta biti prerađen u novom Postrojenju za preradu radioaktivnog otpada, nakon čega će biti uskladišten u novom skladištu, koje je pušteno u rad 2012. godine.

DA LI SU ZAPOSLENI KOD OPERATORA IZLOŽENI ZRAČENJU I KAKO SE TO KONTROLIŠE?

Sa aspekta radijacione sigurnosti, svi radnici, a time i profesionalno izložena lica, su pod stalnom kontrolom odgovarajućih servisa kod operatora u smislu zaštite od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja na zdravlje ljudi i na životnu sredinu.

To podrazumeva sledeće:

  • Zaposleni podležu obaveznim redovnim zdravstvenim pregledima
  • Zaposleni imaju odgovarajuće stručne obuke i osposobljavanja za sprovođenje mera zaštite od zračenja, u zavisnosti od radne pozicije na kojima se nalaze
  • Profesionalno izložena lica imaju obezbeđenu ličnu dozimetrijsku kontrolu – oni nose lične TL dozimetre, koji se očitavaju u vremenskim intervalima propisanim za svaku od kategorija profesionalno izloženih lica
  • Profesionalno izložena lica su opremljena ličnim zaštitnim sredstvima, koja se redovno proveravaju i čije se pravilno korišćenje redovno proverava
  • Vrši se radijacioni monitoring radne i životne sredine prema odgovarajućim programima, procedurama i uputstvima, stacionarnim i prenosnim uređajima
  • Sve merne metode su akreditovane merne metode prema standardu ISO17025
  • Radijacioni parametri se kontrolišu na dnevnom nivou i reaguje se, ukoliko je potrebno
  • radijacioni parametri radne i životne sredine se mere redovno prema usvojenim i zakonom propisanim programima, procedurama i uputstvima, čiji se rezultati prate i analiziraju u realnom vremenu, a o svemu ovome se obaveštava Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Svi poslovi se odvijaju po najvišim standardima radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
KAKO 5G MREŽA ZRAČI I DA LI JE OPASNA PO ZDRAVLjE LjUDI?

Širom sveta kruže razne informacije i dezinformacije o novoj 5G mobilnoj mreži i njenom uticaju na zdravlje ljudi.

Mreže mobilnih telefona i drugi izvori bežične telekomunikacije emituju elektromagnetne talase/energiju (EME) niskog nivoa na frekvencijama radio-talasa (RF), pa tako i nova generacija mreže mobilnih telefona koja se naziva „5G“.

Ovo NIJE jonizujuće zračenje, jer su energije tih talasa toliko niskog nivoa da ne mogu da izazovu jonizaciju atoma, te time ni odgovarajuće efekte, koji inače prate jonizujuće zračenje, popularno povezano sa pojmom ”radijacija”. Stoga RF EME zračenja ne spadaju u regulatornu nadležnost SRBATOM-a, ali izazivaju česta pitanja, na koja smatramo da treba jasno odgovoriti i uputiti zainteresovane kako da se informišu.

Kao što je, recimo, objavila Australijska državna agencija za radijacionu sigurnost i nuklearnu bezbednost ARPANSA, nema utvrđenih zdravstvenih efekata od radio-talasa koje koristi 5G mreža.

Ova mreža trenutno radi na radio talasima sličnim onima koji se koriste u postojećoj 4G mreži, a ubuduće će koristiti radio talase sa višim frekvencijama. Važno je napomenuti da više frekvencije ne znače veće ili intenzivnije izlaganje. Radio talasi visoke frekvencije već se koriste u bezbednosnim skrining jedinicama na aerodromima, policijskim radarima za proveru brzine, daljinskim senzorima i u medicini, a ove upotrebe su temeljno testirane i nađeno je da nemaju negativnog uticaja na zdravlje ljudi.

ARPANSA i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), na osnovu do sada sprovedenih naučnih istraživanja, nisu utvrdili vezu između odredđenih zdravstvenih simptoma i  izloženosti radio talasima u svakodnevnom okruženju.

Prema dosadašnjim istraživanjima, jedini efekat ove vrste zračenja je toplotni, kod viših frekvencija površinski, te se po tome može meriti, recimo, sa zagrevanjem kože od sunčevih zraka, koji su takođe elektromagnetni po svojoj prirodi.

 

Za dalje informisanje o ovoj temi mogu se preporučiti svi zvanični Web-sajtovi državnih tela koja su zadužena za regulisanje i kontrolu nejonizujućeg zračenja u svojoj zemlji.

 

Izvor:  https://www.arpansa.gov.au/news/5g-new-generation-mobile-phone-network-and-health

Pročitajte još:  Dezinformacije o australijskoj 5G mreži

Sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućeg zračenja u Republici Srbiji

 

 

U KOJU KATEGORIJU SPADA DELATNOST KOJU OBAVLjAM?

ZAKONSKA OSNOVA

Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti („Sl. glasnik RS“ 95/18 i 10/19) radijacione delatnosti se kategorizuju kao:

  • radijacione delatnosti niskog rizika
  • radijacione delatnosti umerenog rizika
  • radijacione delatnosti visokog rizika

Ova kategorizacija ima za cilj da omogući primenu mera zaštite srazmerno riziku i eliminiše nepotrebno ometanje osnovne aktivnosti (princip gradiranog pristupa).

 

UPUTSTVO ZA UTVRĐIVANjE

  1. Otvorite Pravilnik o uslovima za kategorizaciju radijacionih delatnosti (Sl. gl. RS 94/19). 
  2. Kategorizacija se određuje pomoću tabele iz priloga 1.
  3. U Pravilniku, oblasti primene podeljene su u oblasti u medicini, privredi, obrazovanju i nauci, prometu i transportu, itd.
  4. U koloni OBLAST PRIMENE pronaćite oblast primene u koju spada delatnost.
  5. U koloni RADIJACIONA DELATNOST pronaćite konkretnu delatnost koja se obavlja.
  6. Iz kolone KATEGORIJA-RIZIK očitajte kategoriju rizika.

 

PRIMER IZ PRAKSE:

  1. Stomatolog poseduje rentgen za intraoralna snimanja.
  2. U koloni OBLAST PRIMENE pronađe oblast primene – dijagnostika u stomatologiji
  3. U koloni RADIJACIONA DELATNOST pronađe – Korišćenje rendgen aparata za intraoralno snimanje.
  4. Iz kolone KATEGORIJA-RIZIK očita da je delatnost niskog rizika.
DA LI SU BANANE RADIOAKTIVNE?

Zapravo ne. Banane imaju nešto višu radioaktivnost nego druge namirnice, jer sadrže više elementa kalijuma, a kalijum se prirodno radioaktivno raspada, kao i u svim namirnicama gde se nalazi. Kao i u našem telu. On je neophodan element u našem organizmu za održavanje zdravlja. Morali bismo dosta kilograma banana da pojedemo da bi došlo do makar neznatnog uvećanja zračenja koje naše telo i inače odaje (oko 5000 raspada u sekundi).

Šta je JONIZUJUĆE, a šta NEJONIZUJUĆE zračenje?

Jonizujuće zračenje je ono koje ima dovoljnu snagu da poremeti stanje atoma u materiji kroz koju prođe, tj. da neutralni atom postane naelektrisani jon, jer mu je zračenje izbacilo elektron iz strukture. Ovo su zračenja tipa rentgenskih zraka i gama-zraka, na primer. Ona mogu biti štetna za žive organizme (zavisno od doze), jer jon kao ”uljez” remeti biohemijske procese u kojima treba da učestvuje kao neutralni atom, a ne kao jon.

 

Nasuprot ovome, zračenja kao što su ultraljubičasto zračenje od Sunca, sva vidljiva svetlost, infracrveno zračenje (u rerni štednjaka), mikrotalasi, mobilna telefonija, radarski i radiotalasi – nemaju tu snagu, te zato pripadaju NEJONIZUJUĆIM ZRAČENjIMA.

 

Kao što vidimo, VIDLjIVA SVETLOST je takođe zračenje, a sve opisano spada u ELEKTROMAGNETNO ZRAČENjE i – sve je oblik energije koja ima talasna svojstva.

 

Najnovije