Nadogradnja postoje\u0107e tehnologije<\/strong><\/p><\/p>\n\n Ono \u0161to svet danas prepoznaje kao\u00a0RT-PCR<\/em>\u00a0(eng. real time reverse transcription\u2013polymerase chain reaction<\/em>) je u stvari nuklearna tehnologija koja se uveliko koristi za otkrivanje virusa koji prouzrokuje COVID-19. Fluorescentne boje koje se koriste u ovoj metodi slu\u017ee za otkrivanje prisustva specifi\u010dnog genetskog materijala i tako obezbe\u0111uju nau\u010dnicima da u kratkom periodu dobiju rezultate eventualnog prisustva virusa. Nadogradnjom ove tehnologije se omogu\u0107ava sekvencioniranje celokupnog genoma \u0161to dobrinosi doprinosi boljem razumevanju virusa, npr.\u00a0 kom klasteru pripada, \u0161to omogu\u0107ava da nau\u010dnici brzo br\u017ee otkriju kada i gde je neki pojedinac i zara\u017een njime. Ovo se sprovodi pomo\u0107u filogenetskog stabla koje pokazuje evolutivne veze virusa u pacijentu sa svim poznatim vrstama virusa.<\/p><\/p>\n\n \u201eSaradnja u okviru jednog multidisciplinarnog kriznog tima i jednog zdravstvenog koncepta (sa\u010dinjenog od stru\u010dnjaka za zdravlje ljudi i \u017eivotinja) nam je dala mogu\u0107nost da precizno ustanovimo iz koje zemlje dolazi virus i, u skladu sa tim, prilagodimo na\u0161e planove za njegovu kontrolu,\u201c rekao je Goran \u010cerkez, Pomo\u0107nik ministra u Federalnom ministarstvu zdravlja u Bosni i Hercegovini. \u201eSekvencioniranje genoma nam omogu\u0107ava da bolje razumemo sam virus, njegovu zaraznost i eventualne vremenske promene u samom virusu.\u201c<\/p>\n\n Prema re\u010dima Tanje Jovanovi\u0107, virusologa i profesora na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saradnja je izuzetno va\u017ena u naporima da se pomogne instutucijamainstitucijama javnog zdravlja da procene delotvornu intervenciju i planiraju mogu\u0107e izmene u skladu sa promenama u samom virusu. Pore\u0111enje sekvencioniranja u Srbiji sa onim u susednim zemljama, omogu\u0107ava bolju kontrolu virusa i samim time bolje predvi\u0111anje koje mere kontrole treba primeniti.<\/p>\n\n Podr\u0161ka MAAE<\/strong><\/p><\/p>\n\n Zahvaljuju\u0107i pomo\u0107i MAAE preko mre\u017ee nacionalnih veterinarskih laboratorija poznatih kao VETLAB, Veterinarski fakultet Univerziteta u Sarajevu i Veterinarski specijalisti\u010dki institut u Kraljevu u Srbiji, sada mogu da sprovedu sekvencioniranje celokupnog genoma virusa COVID-19. Podr\u0161ka MAAE, kroz Program tehni\u010dke saradnje, je uklju\u010divala kurseve obuke, studijske obuke u drugim labaoroatiorijama upoznatim sa potrebnim tehnikama, kao i sve dodatne materijale vezane za COVID-19.<\/p>\n\n Na Veterinarskom fakultetu u Sarajevu je zavr\u0161eno sekvencioniranje celokupnog genoma iz uzoraka iz epicentra \u0161irenja virusa COVID-19. Na osnovu tih podataka je konstruisano filogenetsko stablo, koje je u kombinaciji sa drugim rezultatima, navelo nau\u010dnike na zaklju\u010dak da postoje vi\u0161estruke linije uvo\u0111enja virusa \u2013 odnosno da postoji vi\u0161e izdvojenih \u010dvori\u0161ta \u0161irenja infekcije izvan zemlje.<\/p>\n\n \u201eNa po\u010detku pandemije, veterinarske labaratorije su bile ne\u0161to spremnije u odnosu na labaratorijelaboratorije za zdravlje ljudi zato \u0161to smo ve\u0107 imali iskustva sa \u017eivotinjskim i zoonotskim bolestima,\u201c rekao je Teufik Goleti\u0107, profesor Veterinarskog fakulteta u Sarajevu i \u0161ef LabaratorijeLaboratorije za molekularno-geneti\u010dka i forenzi\u010dka ispitivanja. \u201eRazmenom informacija i primenom jednog zdravstvenog pristupa mo\u017eemo da sara\u0111ujemo sa donosiocima odluka i tako bolje planiramo mere i kontrole, ali i da procenjujemo posledice COVID-19 virusa.\u201c<\/p>\n\n Vi\u0161e od 13000 humanih uzoraka je testirano na Veterinarskom specijalisti\u010dkom institutu u Kraljevu na COVID-19. Na po\u010detku pandemije je izdvojen RNK virusa i sprovedena njegova analiza sa sekvencioniranjem celovitog celokupnog genoma. Do sada je tako obezbe\u0111eno 17 sekvencija genoma. U toku je sekvencioniranje genoma trenutno pozitivnih slu\u010dajeva na COVID-19 kako bi se utvrdilo da li je virus mutirao. Analizom prvog testiranja, nau\u010dnici su otkrili vi\u0161e razli\u010ditih sojeva virusa COVID-19 u Srbiji koji poti\u010du iz razli\u010ditih zemalja.<\/p>\n\n \u201eSamo sekvencioniranje genoma nije dovoljno jer moramo da nau\u010dimo kako ove sekvence i mutacije uti\u010du na preno\u0161enje, patogenizaciju i virulentnost i tako predvidimo u kojoj meri \u0107e vakcina biti efikasna\u201c, re\u010di su Dejana Vidanovi\u0107a, virusologa Veterinarskog specijalisti\u010dkog instituta u Kraljevu. \u201eZahvaljuju\u0107i sekvencioniranju mo\u017eemo da uo\u010dimo kako postoji veliki broj mutacija, ali jo\u0161 uvek ne znamo da li one menjaju patogene karakteristike virusa. Veliki broj ljudi radi na de\u0161ifrovanju genoma, i ako izvu\u010demo prave zaklju\u010dke, mo\u0107i \u0107emo lak\u0161e da se borimo protiv virusa.\u201c<\/p>\n\n Podaci dobijeni sekvencioniranjem genoma se unose u Nacionalni centar za biotehnolo\u0161ke informacije \u010dime se nau\u010dnicima \u0161irom sveta omogu\u0107ava nastavak istra\u017eivanja. Uno\u0161enjem posataka podataka dobijenih sekvencioniranjem celokupnog genoma u bazu, mogu\u0107e je uspostaviti veze na globalnom nivou i tako doprineti obrazovanju potpunijeg i preciznijeg filogeneteskog stabla. Na taj na\u010din se virus mo\u017ee pratiti do odre\u0111enog mesta uvo\u0111enja i njegove odre\u0111ene podvrste.<\/p>\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/50289934522_f6622aab6c_c.jpg\")
<\/figure>\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/50289934497_326bfb0dc2_w.jpg\")
<\/figure>\n\n