{"id":7391,"date":"2020-05-12T11:49:59","date_gmt":"2020-05-12T11:49:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/tema-zracenje-cestice-i-srbatom\/"},"modified":"2020-05-21T13:31:41","modified_gmt":"2020-05-21T13:31:41","slug":"tema-zracenje-cestice-i-srbatom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/tema-zracenje-cestice-i-srbatom\/?lang=bs","title":{"rendered":"Tema: Zra\u010denje, \u010destice i SRBATOM"},"content":{"rendered":"\n

\u0422ekst preuzet od portala \u0422elegraf.rs<\/a><\/p>\n\n\n\n

Na svojoj ko\u017ei osetili smo katastrofe rata, biblijskih poplava, nisu nam strani ni zemljotresi, a po prvi put za 100 godina susreli smo se sa biolo\u0161kom pretnjom koja je paralisala Srbiju. Sve to iznova je otvaralo pitanja o tome koliko smo spremni za katastorfe kakve nismo ni sanjali da mogu da nas zadese. Da li bismo bili spremni za nuklearni akcident? <\/p>\n\n\n\n

Ova opasnost ve\u0107 je dobro izu\u010dena i, bez panike, zaista je najmanje o\u010dekivana. No, ne treba zaboraviti da na\u0161e kom\u0161ije ni\u017eu nuklearne elektrane blizu granica sa Srbijom, a dve najve\u0107e mirnodopske katastrofe koje pamtimo zbile su se u svega tri decenije – \u010cernobil i Fuku\u0161ima. <\/p>\n\n\n\n

Ka\u017eemo „pamtimo“, jer – u svetu je bilo i mnogo gorih stvari \u0161ezdesetih godina o kojima se nije mngogo govorilo – proble nuklearnih bombi od kojih su se radioaktivne \u010destice \u0161irile u atmosferu i, naravno, padale na zemlju. <\/p>\n\n\n\n

O nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti u Srbiji brine se SRBATOM, ta\u010dnije, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Na\u0161i reporteri razgovarali su sa direktorom Sla\u0111anom Velinovim i njegovim savetnikom dr Bojanom Radakom.<\/p>\n\n\n\n

Odmah da razjasnimo, to nije nikakva „Vin\u010da“, ne \u0161etaju se ljudi u skafanderima i ne nose neobi\u010dne instrumente koji u svakom trenutku mogu da zapi\u0161te. Ovo dr\u017eavno telo bavi se zakonskom regulativom nuklearne sigurnosti i bezbednosti, pravilnicima o bezbednosti, merenjima… kao i inspekcijskom kontrolom sprovo\u0111enja te regulative. Dakle, na njima je veliki posao da \u010ditavu materiju nuklearne sigurnosti i bezbednosti urede, u\u010dine transparentnom i da svaki izvor zra\u010denja dr\u017ee „pod lupom“. <\/p>\n\n\n\n

Ali, kada bi se kojim slu\u010dajem u regionu dogodila nuklearna katastrofa – sve o\u010di bile bi uprte u njih. Postoji devet stanica \u0161irom Srbije koje prate radioaktivnost i bilo \u0161ta da se dogodi u Ma\u0111arskoj, Sloveniji, Bugarskoj, pa i mnogo dalje, \u010dak i u Rusiji, ne bi moglo da se se sakrije. <\/p>\n\n\n\n

– Mi imamo Zakon o zabrani nuklearnih elektrana, ali imamo \u0161est-sedam nuklearki u okru\u017eenju, do 300 kilometara od na\u0161ih granica, kao da su u na\u0161em dvori\u0161tu. Devet stanica za pra\u0107enje je dobro za Srbiju, ali u pregovorima smo da dobijemo jo\u0161 15. Vi vi\u0161e ne mo\u017eete da sakrijete da se ne\u0161to desilo u svetu. Svako mo\u017ee da vidi koliki je nivo zra\u010denja u evropskim zemljama – ispri\u010dao nam je direktor Velinov. <\/p>\n\n\n\n

A \u0161ta ako se desi? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

– Ako bi do\u0161lodo nekog nuklearnog akcidenta, gra\u0111ani bi morali da po\u0161tuju na\u0161e instrukcije. Ako ka\u017eemo „Ne sme da se pije voda“, onda zaista ne sme i bi\u0107e na\u010dina da se ta voda obezbedi. Ako se ka\u017ee „Ostanite u svojim ku\u0107ama“, to mora da se slu\u0161a kako bi se sa\u010duvalo zdravlje – obja\u0161njava nam direktor. <\/p>\n\n\n\n

Ipak, \u010dove\u010danstvo je mnogo nau\u010dilo na lekcijama iz pro\u0161losti. \u010cernobil, ka\u017eu na\u0161i sagovornici, jednostavno ne mo\u017ee da se ponovi. Takva ljudska gre\u0161ka je nedopustiva i nemogu\u0107a, jer Me\u0111unarodna afencija koja se bavi kontrolom nuklearnih reaktora, sa sedi\u0161tem u Be\u010du, budno motri svaki potez. <\/p>\n\n\n\n

Eksperiment stru\u010dnjaka, koji nas je 1986. godine skupo ko\u0161tao, bio je put sa druge strane poznatog, rizi\u010dan potez koji je doveo do najve\u0107e katastrofe u mirnodopskoj istoriji upotrebe nuklearne energije. <\/p>\n\n\n\n

Radionuklidi iz \u010cernobila jo\u0161 mogu da se prona\u0111u i u Srbiji. <\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, drugi najpoznatiji incident u Fuku\u0161imi, zapravo je pokazao koliko su moderne nuklearne elektrane danas sigurnije, a i otporne na spoljne udare.<\/p>\n\n\n\n

– Nakon katastrofe u Japanu bilo je 20.000 \u017ertava cunamija. I nula \u017ertava radijacije. Fuku\u0161ima je projektovana tako da direktno u reaktor mo\u017ee da udari boing i da ne do\u0111e do nuklearne katastrofe – pri\u010daju na\u0161i sagovornici.<\/p>\n\n\n\n

Kako ka\u017eu, oni su neretko gosti u nekim od ovih elektrana i nikada nisu bili odbijeni za ulazak u postrojenja. <\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je zra\u010denje, a \u0161ta su \u010destice <\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to bi obi\u010dan \u010dovek trebalo da razume jeste razlika izme\u0111u zra\u010denja nekog izvora – rendgena, radioterapije, kobaltne \u0161ipke i sl. i opasnih \u010destica, radionuklida, koji se mogu na\u0107i na zemlji, a preko zemlje dospeti i do hrane i na\u0161eg organizma. <\/p>\n\n\n\n

Zra\u010denje, svakako, mo\u017ee da bude smrtno opasno. Ali, \u010dim se kobaltna \u0161ipka vrati na dno bazena prepunog vode, to zra\u010denje je nula; \u010cim se rendgen isklju\u010di, opasnost je pro\u0161la. <\/p>\n\n\n\n

Tako, na primer, u Vin\u010di postoji centar za sterilizaciju gama zracima, gde se donosi sva medicinska oprema: \u0161pricevi, igle, maske i sl. i izla\u017ee se gama zracima. Apsolutno svi mikrobi tada su eliminisani, jer zra\u010denje raskida DNK lanac. A isto tako mogu\u0107e je i zra\u010denje hrane, naro\u010dito one suve – raznih za\u010dina koji bi zbog plesni i bakterija bili lako kvarljiva roba. I sve je to bezbedno, jer kada se ozra\u010di, taj materijal i ta hrana ne mogu da akumuliraju, a potom emituju opasno zra\u010denje. <\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, kada se dogodi katastrofa kao \u0161to je eksplozija, gde se sam izvor zra\u010denja (npr. uranijumska ili \u010dak kobaltna \u0161ipka) rasprsne na sitne komade, u vazduhu se na\u0111e mno\u0161tvo \u010destica koje su same po sebi radioaktivne, koje zra\u010de okolinu. One putem oblaka i kroz ki\u0161u, na\u017ealost, padaju na zemlju. <\/p>\n\n\n\n

Ipak, kada je u pitanju \u010cernobil, najvi\u0161e je bila ugro\u017eena Belorusija i Skandinavija – imali smo sre\u0107e da vetar ove \u010destice ne donese pravo na na\u0161e prostore. Sa druge strane, polovina ovih \u010destica (cezijuma 137), ve\u0107 je pro\u0161la fazu raspada, pa samim tim i nije radioaktivna, a onaj ostatak ve\u0107 je prodro dublje u zemlju, pa da bi se detektovao moralo bi malo da se zagrebe ispod povr\u0161ine. <\/p>\n\n\n\n

Koliko je Vin\u010da opasna? <\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Reaktor u Vin\u010di ne radi, ali ono \u0161to je ostalo iz na\u0161e, ipak prosperitetnije istorije nego dana\u0161njice, jeste te\u010dni otpad tog reaktora koji je potrebno dr\u017eati na sigurnom. <\/p>\n\n\n\n

Kako ka\u017eu u Direktoratu, njegovo \u010duvanje nije nebezbedno, ali je potrebno osavremeniti na\u010din skladi\u0161tenja. Tako bi ovaj te\u010dni otpad trebalo pretvoriti u \u010dvrsti ili \u017eelatinasti.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, u Srbiji postoji oko 300 izvora radioaktivnosti koji se koriste u industriji za razne svrhe.<\/p>\n\n\n\n

Postoji jo\u0161 jedna stvar koju bi trebalo znati – savremeni ure\u0111aji ne koriste radioaktivne izvore kao takve, ve\u0107 se efekat ozra\u010divanja posti\u017ee ubrzanjem elektrona. Dakle, to su aparati koji su opasni dok rade, a potpuno bezopasni i \u010disti kada su isklju\u010deni. Na primer, savremena medicinska zra\u010dna terapija bazira se na takvim „akceleratorima“, pa se tumorske \u0107elije ubijau snopom elektrona, a ne gama zracima. <\/p>\n\n\n\n

– Akcelerator nema u sebi radioaktivni materijal, to je ubrzanje \u010destica u elektri\u010dnom polju. Snop elektrona iz akceleratora ima iste ili sli\u010dne efekte kao i zra\u010denje iz radioaktivnog izvora. U svetu po\u010dinje da se primenjuje i protonska terapija, koja je jo\u0161 bolja za pacijente, jer protoni ne prodiru dalje u zdravo tkivo, ve\u0107 se zaustavljaju na bolesnom. Proton ima ograni\u010deni domet – obja\u0161njava nam dr Bojan Radak.  <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

<\/p>\n

Tekst preuzet od portala – Telegraf.rs<\/a>\n<\/p>\n

<\/p>\n

Na svojoj ko\u017ei osetili smo katastrofe rata, biblijskih poplava, nisu nam strani ni zemljotresi, a po prvi put za 100 godina susreli smo se sa biolo\u0161kom pretnjom koja je paralisala Srbiju. Sve to iznova je otvaralo pitanja o tome koliko smo spremni za katastorfe kakve nismo ni sanjali da mogu da nas zadese. Da li bismo bili spremni za nuklearni akcident?<\/p>\n

<\/p>\n

Ova opasnost ve\u0107 je dobro izu\u010dena i, bez panike, zaista je najmanje o\u010dekivana. No, ne treba zaboraviti da na\u0161e kom\u0161ije ni\u017eu nuklearne elektrane blizu granica sa Srbijom, a dve najve\u0107e mirnodopske katastrofe koje pamtimo zbile su se u svega tri decenije – \u010cernobil i Fuku\u0161ima.<\/p>\n

<\/p>\n

Ka\u017eemo „pamtimo“, jer – u svetu je bilo i mnogo gorih stvari \u0161ezdesetih godina o kojima se nije mngogo govorilo – proble nuklearnih bombi od kojih su se radioaktivne \u010destice \u0161irile u atmosferu i, naravno, padale na zemlju.<\/p>\n

O nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti u Srbiji brine se SRBATOM, ta\u010dnije, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Na\u0161i reporteri razgovarali su sa direktorom Sla\u0111anom Velinovim i njegovim savetnikom dr Bojanom Radakom.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":7368,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[39],"tags":[],"class_list":["post-7391","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-press-releases"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7391"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7391\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7421,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7391\/revisions\/7421"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7368"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7391"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7391"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}