{"id":6897,"date":"2020-03-12T11:20:01","date_gmt":"2020-03-12T11:20:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/zene-bez-kojih-istorija-proucavanja-jonizujuceg-zracenja-ne-bi-bila-onakva-kakvu-je-znamo\/"},"modified":"2020-03-12T13:39:43","modified_gmt":"2020-03-12T13:39:43","slug":"zene-bez-kojih-istorija-proucavanja-jonizujuceg-zracenja-ne-bi-bila-onakva-kakvu-je-znamo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/zene-bez-kojih-istorija-proucavanja-jonizujuceg-zracenja-ne-bi-bila-onakva-kakvu-je-znamo\/?lang=bs","title":{"rendered":"\u017dene bez kojih istorija prou\u010davanja jonizuju\u0107eg zra\u010denja ne bi bila onakva kakvu je znamo"},"content":{"rendered":"\n

Prema poslednjim podacima koje je objavio UNESCO, manje od 30 procenata istra\u017eiva\u010da, \u0161irom sveta, \u010dine \u017eene. \u017dene danas \u010desto predvode zahtevna istra\u017eivanja koja \u0107e imati ogroman uticaj na \u010dove\u010danstvo i uzor su mnogim budu\u0107im generacijama nau\u010dnica.<\/p>\n\n

Kroz istoriju, \u017eene su doprinosile razvoju nauke: kao autori nau\u010dnih radova i ud\u017ebenika, kao supruge, sestre i k\u0107eri koje sara\u0111uju, kao asistenti, nastavnici i profesori u laboratorijama, \u0161kolama… Pri\u010de o izuzetnim \u017eenama, jakim, talentovanim i odlu\u010dnim da po svaku cenu, strasno, slede zahteve svog bi\u0107a, ne samo da otkrivaju manje poznati doprinos \u017eena nauci, ve\u0107 svedo\u010de o pravoj prirodi nauke i nau\u010dnog rada. <\/p>\n\n

Reforma hemije koja se dogodila u Francuskoj 80-ih godina 18. veka, slavi se kao po\u010detak moderne hemije.\u00a0 1787. godine francuski aristokrata Antoan Lavoazje (Antoine<\/em>-Laurent de Lavoisier) \u00a0i njegovi saradnici dali su nova imena tada poznatim hemijskim elementima i stvorili skup pravila za imenovanje jedinjenja, koja va\u017ee i danas. Lavoazje je tako\u0111e ustanovio koncept hemijskog elementa kao jednostavne materije – one koja se ne mo\u017ee razgraditi tokom hemijske analize – i predstavio tabelu od 33 elementa.<\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

Na \u010duvenoj slici Lavoazje je prikazan sa suprugom Mari-En: on je na poslu, a ona mu pozira kao muza. Mari-<\/strong>En<\/strong> Lavoa<\/strong>zj<\/strong>e<\/strong> (Marie-Anne Lavoisier) je bila vi\u0161e od muze. U\u010destvovala je u nau\u010dnom radu svog mu\u017ea, poma\u017eu\u0107i mu u laboratoriji, u dopisivanju, ugo\u0161\u0107ivala posetioce i prijatelje u svom salonu, prevodila njegove nau\u010dne radove i ilustrovala nau\u010dne knjige.<\/p>\n\n

\"\"
Jedna od ilustracija D\u017eejn Marset iz ud\u017ebenika \u201eRazgovori o hemiji\u201c(\u201eConversations on Chemistry<\/em>\u201c)<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

    \n \t
  1. godine, nekoliko decenija nakon ove hemijske revolucije, D\u017eejn Marset<\/strong> (Jane Marcet) napisala je ud\u017ebenik hemije, koji je \u0161tampan u 16 \u200b\u200bbritanskih i najmanje 23 ameri\u010dka izdanja i preveden je na francuski, nema\u010dki i italijanski jezik.<\/li> \n<\/ol><\/p>\n\n

    Bio je napisan u obliku dijaloga i namenjen \u017eenama. Uspeh ovog veoma popularnog ud\u017ebenika pretvorio je hemiju u temu interesantnu \u0161iroj javnosti. D\u017eejn je crtala Lavoazijeovu tabelu elemenata, ali je tako\u0111e uklju\u010dila i u to vreme novo otkrivene alkalne i zemnoalkalne metale (Na, K, Mg, Ca, Sr, Ba). Prva izdanja svoje knjige objavljivala je anonimno.<\/p>\n\n

    \"\"
    Marija i Pjer Kiri<\/figcaption><\/figure>\n\n

    Marija Kiri<\/strong> je bila fizi\u010darka i hemi\u010darka poljskog porekla i spada u najpoznatije nau\u010dnike svog doba. \u00a0U Parizu, 1891. godine,\u00a0 upisuje studije fizike i matematike, na Univerzitetu u Sorboni.\u00a0 Tu upoznaje Pjera Kirija, profesora na katedri za fiziku. Studije je zavr\u0161ila uspe\u0161no, postav\u0161i doktor nauka.<\/p>\n\n

    U julu 1898. godine mladi bra\u010dni par Kiri je objavio otkri\u0107e novog hemijskog elementa – polonijuma (Po). Krajem godine otkrili su jo\u0161 jedan \u2013 radijum (Ra). Tako\u0111e su se bavili istra\u017eivanjem radioaktivnosti, nadovezuju\u0107i se na rad nema\u010dkog fizi\u010dara Rentgena i francuskog fizi\u010dara Bekerela. Marija i Pjer su zajedno s Bekerelom dobili Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine.<\/p>\n\n

    Nakon Pjerove smrti 1906. godine, Marija je preuzela njegovo mesto profesora na katedri za fiziku, i tako postala prva \u017eena koja je predavala na Sorboni. Posvetiv\u0161i se radu koji je zapo\u010dela s Pjerom, 1911. godine dobila je Nobelovu nagradu za hemiju.<\/p>\n\n

    Njena istra\u017eivanja su bila od presudnog zna\u010daja za razvoj X-zraka, tj. rendgenskih zraka. Tokom Prvog svetskog rata Marija je bila zaslu\u017ena za dono\u0161enje rentgenske opreme u bolnice. Me\u0111unarodni Crveni krst ju je postavio na \u010delo svog radiolo\u0161kog centra, a bila je zadu\u017eena i za obu\u010davanje bolni\u010dara i dokora novoj tehnici. Njen rad je ostao zabele\u017een u mnogim nau\u010dnim \u010dasopisima, a njena najzna\u010dajnija objavljena dela su Istra\u017eivanja radioaktivnih supstanci (1904.) i Obrada radioaktivnosti (1910.).<\/p>\n\n

    Sredinom 1930. godine zdravlje je po\u010delo da joj se pogor\u0161ava. Preminula je 4. jula 1934. godine od leukemije nastale izlaganjem visokom nivou radijacije tokom svojih istra\u017eivanja. Njena k\u0107erka Irena je kasnije i sama postala nau\u010dnica i dobitnica Nobelove nagrade za hemiju.<\/p>\n\n

    Zna\u010daj rada Marije Kiri ogleda se u brojnim nagradama koje su joj dodeljene. Dobila je mnoge po\u010dasne nau\u010dne, medicinske i pravne diplome i po\u010dasna \u010dlanstva akademskih dru\u0161tava \u0161irom sveta. Danas, nekoliko obrazovnih i istra\u017eiva\u010dkih ustanova i medicinskih centara nosi ime Marije Kiri, a neki od njih su Institut Kiri i Univerzitet Pjera i Marije Kiri koji se nalaze u Parizu.<\/p>\n\n

    \"\"
    Ida Nodak-Tacke<\/figcaption><\/figure>\n\n

    Ida Nod<\/strong>ak<\/strong>-Take<\/strong> (Ida Noddack-Tacke), bila je nema\u010dka hemi\u010darka i fizi\u010darka. \u00a0Sa suprugom Valterom Nodakom otkrila je element Renijum (Re).<\/p>\n\n

    Par je nekoliko godina proveo na lokacijama za koje su verovali da su bogate ovom rudom. Preradili su hiljade mineralnih uzoraka kako bi izolovali element. Stranice i stranice laboratorijskih bele\u0161ki svedo\u010de o dosadnim i ponavljaju\u0107im zadacima koji nisu uvek davali o\u010dekivane rezultate.<\/p>\n\n

    Ona je 1934. godine prva spomenula ideju koja je kasnije nazvana nuklearna fisija. Tri puta je nominovana za Nobelovu nagradu za hemiju. \n<\/p>\n\n

    Iako su zajedno radili, Idina nau\u010dna karijera ostala je u senci supruga. <\/p>\n\n

    \"\"
    Stefani Horovic<\/figcaption><\/figure>\n\n

    Rad poljsko-jevrejske hemi\u010darke Stefani Horovi<\/strong>c<\/strong> (Stefanie Horovitz) dao je prve dokaze za postojanje izotopa. Ovaj koncept – da bi isti element mogao imati razli\u010ditu atomsku masu, prvi je predstavio Frederik Sodi 1913. godine.<\/p>\n\n

    Do tada je otkriveno oko 35 radioaktivnih \u201eelemenata\u201c, da bi se kasnije ispostavilo , da su neki me\u0111u njima ipak izotopi poznatih elemenata. \n<\/p>\n\n

    Da bi potvrdio svoju teoriju izotopa, Sodi je predlo\u017eio eksperimentalno istra\u017eivanje, u kojem se o\u010dekivalo da olovo izvedeno iz uranijuma ima razli\u010ditu atomsku masu od obi\u010dnog olova. Godine 1914. Stefani Horovic je dobila zadatak da preuzme takva istra\u017eivanja, na Institutu za radijum u Be\u010du. Provela je mnogo dana odvajaju\u0107i \u010diste uzorke olova iz radioaktivnih uranijumskih ruda, kako bi se utvrdila njihova atomska masa. Njen zahtevan rad pokazao je razlike u atomskoj masi iznad eksperimentalne gre\u0161ke i tako potvrdio postojanje izotopa.<\/p>\n\n

    \"\"
    Elen Gledi\u010d<\/strong><\/figcaption><\/figure>\n\n

    Elen Gledi\u010d<\/strong> (Ellen Gleditsch) je bila norve\u0161ka hemi\u010darka. Karijeru je zapo\u010dela kao asistentkinja Marije Kiri. Njenim radom utvr\u0111ena je vrednost polu\u017eivota \u201eradijuma\u201c (kasnije identifikovan kao izotopski radijum-226). Objavljena 1915. godine, ova vrednost je dala va\u017enu nau\u010dnu konstantu, jer se radijum smatrao standardnom supstancom u ovom istra\u017eiva\u010dkom polju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Prema poslednjim podacima koje je objavio UNESCO, manje od 30 procenata istra\u017eiva\u010da, \u0161irom sveta, \u010dine \u017eene. \u017dene danas \u010desto predvode zahtevna istra\u017eivanja koja \u0107e imati ogroman uticaj na \u010dove\u010danstvo i uzor su mnogim budu\u0107im generacijama nau\u010dnica.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6894,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[39,85],"tags":[],"class_list":["post-6897","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-press-releases","category-tema-nedelje-bs"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6897","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6897"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6897\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6898,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6897\/revisions\/6898"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6894"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6897"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6897"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.srbatom.gov.rs\/srbatomm\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6897"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}