Du\u017e obronaka planine Radan na jugu Srbije, poznatih kao rezervat prirode \u0110avolja varo\u0161, turiste privla\u010di netipi\u010dan prizor stenskih formacija. Dok lokalni mitovi prepoznaju neobi\u010dne stubaste formacije visoke i po 15 metara kao delo \u0111avola, nauka obja\u0161njava ovaj prirodni fenomen erozijom.<\/p>\n\n
Balkan je, kao i \u010ditavo mediteransko podru\u010dje, podlo\u017ean eroziji. \u0110avolja varo\u0161 vidljiv je podsetnik na ogromnu mo\u0107 prirode. Intenzivne ki\u0161e, uz kr\u010denje planinskih podru\u010dja, dovele su do novijih erozija tla koje ne uti\u010du samo na obradivo zemlji\u0161te, ve\u0107 i na pa\u0161njake i zimzeleno grmlje i ekosisteme.<\/p>\n\n
U poslednjoj deceniji, Institut Vin\u010da usvojio je metode pra\u0107enja erozije atmosferskom depozicijom radionuklida, uz podr\u0161ku MAAE (IAEA) u partnerstvu sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Pored procene uticaja kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta na eroziju tla i efikasnosti mera za\u0161tite tla, rezultati su upore\u0111eni sa stopama erozije prema mapi erozije tla Srbije iz 1983. godine. Nakon dovoljnog uzorkovanja tla, mapa \u0107e biti a\u017eurirana.<\/p>\n\n
\u201eSrbija ima dugu istoriju prou\u010davanja zemlji\u0161ta, a srpski nau\u010dnici intenzivno prou\u010davaju problem erozije tla\u201c, rekao je Emil Fulajtar, stru\u010dnjak za zemlji\u0161te u Zajedni\u010dkom odeljenju za nuklearnie tehnike za hranu i poljoprivredu FAO\/IAEA. „Srbija je uvela metodu erozionog potencijala (EPM), poznatu i kao Gavrilovi\u0107eva jedna\u010dina, za procenu brzine erozije 1959. godine. EPM je postala \u0161iroko kori\u0161\u0107ena metoda u Evropi.“<\/p>\n\n
Iako se ovako stvorena karta smatra jednom od najboljih svetskih karata erozije, potrebno je a\u017euriranje. Erozija vremenom varira. Jedna obilna ki\u0161a mo\u017ee stvoriti vi\u0161e erozije nego sve preostale padavine u godini, a u nekim slu\u010dajevima se erozija mo\u017eda ne\u0107e pojaviti za 2 do 3 godine ili mo\u017ee biti stalna, objasnio je Fulajtar. Metoda pomo\u0107u cezijuma-137 (Cs-137) poma\u017ee u re\u0161avanju ovih nepravilnosti jer daje dugoro\u010dnu stopu erozije za preko 30 godina.<\/p>\n\n
U jednoj od prvih studija sprovedenoj oko 150 km jugoisto\u010dno od \u0110avolje varo\u0161ia, koriste\u0107i Cs-137, izmeren je gubitak tla izme\u0111u 2,4 i 8,9 tona po hektaru godi\u0161nje, pribli\u017eno 73% vi\u0161e od stope prema mapi iz 1983. godine. <\/p>\n\n
Nacionalni kapaciteti izgra\u0111eni uz podr\u0161ku programa tehni\u010dke saradnje MAAE doprine\u0107e proceni erozije tla i kori\u0161\u0107enju ove izotopske metode u o\u010duvanju zemlji\u0161ta. <\/p>\n\n
Prema spisku Ciljeva odr\u017eivog razvoja UN, ovaj napor doprinosi postizanju cilja br. 15.3 – o neutralnosti degradacije zemlji\u0161ta, tj. o borbi protiv dezertifikacije i obnavljanju degradirane zemlje.<\/p>\n\n
Stru\u010dno obja\u0161njenje metode: radionuklidi prisutni u atmosferi od atomskih proba 1950-tih i 1960-tih godina, kao i od \u010cernobiljske nesre\u0107e, sti\u017eu na tlo padavinama i zadr\u017eavaju prete\u017eno u gornjem sloju. Kada se ovaj sloj uklanja erozijom, smanjuje se njihova koncentracija. Ovo smanjenje pokazuje koliko je tla uklonjeno sa odre\u0111ene lokacije. <\/p>\n\n