Stručnjaci koji rade pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO, na engleskom WHO) nedavno su objavili interesantan tekst o prednostima uporebe jonizujućeg zračenja u prehrambenoj industriji. Ozračivanje hrane je tehnika konzeviranja kojom se produžava rok trajanja sirove hrane, voća i povrća izlaganjem jonizujućem zračenju. Na taj način sprečava se razvoj bakterija i mikroorganizama, insekata, kao i truljenje hrane, pa se smanjuje i mogućnost trovanja hranom.
Pod ozračivanjem se podrazumeva upotreba (rentgenskih) X-zraka, gama zraka i elektronskog snopa. Rentgenski i gama zraci otkriveni su još 1890. godine, ali šira primena počinje tek od 1940-te , kada su razvijeni akceleratori elektrona, što je pojeftinilo generisanje jonizujućeg zračenja. Pored toga, industrijskoj primeni ozračivanja hrane značajno jedoprinelo i naučno dostignuće: proizvodnja radoaktivnih elemenata cezijuma-137 i kobalta-60 cepanjem jezgra atoma (atomskom fisijom).
Od tada je sprovedeno mnogo studija da bi se odredile odgovarajuće doze za tretiranje širokog spektra prehrambenih proizvoda. Dok je određena doza potrebna da bi se deaktivirale ili ubile patogene pojave u hrani, uništili mikroorganizmi i insekti, prevelika doza jonizujućeg zračenja, sa druge strane, mogla bi suviše da razmekša voće i povrće, na primer: krastavac, grožđe, paradajz, ili da promeni ukus mlečnim i mesnim proizvodima.
U zavisnosti od doze zračenja, hrana se može pasterizovati da bi se smanjili ili eliminisali patogeni, ili se sterilizovati da bi se uklonili svi mikroorganizmi, osim nekih virusa.
Veće doze zračenja mogu dodatno sterilisati hranu kako bi se osigurao maksimalni rok trajanja i sigurnost hrane. Ovo je posebno korisno za određene proizvode za kampere, planinare ili službe hitne pomoći, recimo. Takvu hranu takođe koriste astronauti i vojska u mnogim zemljama. Pored toga, sterilna hrana se koristi i u bolnicama i drugim medicinskim ustanovama za pacijente sa oslabljenim imunitetom, koji moraju imati hranu bez bakterija.
U današnje vreme više od 40 zemalja odobrilo je postupak ozračivanja preko 40 različitih namirnica. Više od pola miliona tona hrane ozrači se godišnje širom sveta, a oko trećine začina i sezonskog voća i povrća u Sjedinjenim Američkim Državama tretirano je zračenjem.
FDA (Food and Drug Administration), Uprava za hranu i lekove SAD, ocenjuje bezbednost ozračene hrane već više od 30 godina. Oni i Svetska zdravstvena organizacija, centri za kontrolu bolesti i Ministarstvo poljoprivrede SAD slažu se da je ozračena hrana sigurna. Odobreno je ozračivanje sledećih namirnica u SAD: pšenično brašno, govedina i svinjetina, rakovi, sveže voće i povrće, perad, seme za klijanje, školjke, kao i začini. Proces zračenja je hladan, što obezbeđuje očuvanje većine nutritivnih vrednosti ozračene hrane.
FDA zahteva da hrana koja je ozračena bude obeležena znakom „Radura“ zajedno sa oznakom „tretirano zračenjem“. Obeležavanje nije potrebno za pojedinačne sastojke u hrani sa više sastojaka.
U Srbiji već 42 godine radi Radijaciona jedinica u Institutu ”Vinča” koja za spoljne korisnike, pored medicinske opreme, uspešno vrši i sterilizaciju hrane i začina. Treba napomenuti da je ovakav postupak višestruko pogodan i siguran, jer hrana za ozračivanje dolazi u unapred upakovanoj ambalaži, koja se ne mora otvarati, već takva i napusti radijacionu jedinicu. Česta je i velika zabluda kod ljudi da ozračena hrana zrači. To je potpuno netačno, jer je zračenje ovog tipa zapravo svetlost, samo kraćih talasnih dužina. Ozračenu hranu treba tako i shvatiti – kao prosvetljenu.