Izaberite stranicu

Честа питања

КО БРИНЕ О НУКЛЕАРНОМ ОТПАДУ У СРБИЈИ?

Заправо је реч о радиоактивном отпаду, стручније речено, и у Србији о томе брине Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србијеˮ (ЈП НОС), које је према одлуци Владе Републике Србије једини оператор нуклерних објеката, тј. постројења у Републици Србији.

Сврха делатности овог оператора је: управљање нуклеарним објектима на сигуран и безбедан начин и то у редовном радном режиму, минимизацијом вероватноће појаве штетних последица по запослене, становништво и животну средину од јонизујућих зрачења, и спречавањем директних детерминистичких штетних ефеката, и смањењем вероватноће појаве потенцијалних акцидената, а у акциденталном режиму, спречавањем појаве директних детерминистичких ефеката и смањењем вероватноће појаве стохастичких штетних ефеката, као и отклањањем последица акцидента и ефикасним повратком у нормални радни режим.

Јавном предузећу је дато да управља складиштима радиоактивног отпада на локацији ”Винча”, затвореним рудником урана Габровница код Калне, као и истраживачким реакторима РА и РБ на локацији ”Винча”.

ГДЕ СЕ ОДЛАЖЕ РАДИОАКТИВНИ ОТПАД?

Завршна фаза система управљања радиоактивним отпадом у Републици Србији, у овом тренутку је привремена по својој природи. Наиме, ислужени затворени извори јонизујућих зрачења и нуклеарног материјала у складиште се у наменским објектима за ту сврху.

Капацитет новоизграђених и лиценцираних складишта обезбеђује да се у њима ускладишти сав радиоактиван отпад и нуклеарни материјал који се тренутно налази у старим складиштима, као и отпад који ће бити генерисан у наредним годинама у току обављања радијационих активности на територији Републике Србије.

Нови нуклеарни објекти, инфраструктурне инсталације и опрема су дизајнирани и изграђени према најстрожијим захтевима нуклеарне сигурности и безбедности. Поштовањем документованих радних и оперативних процедура, ризик је максимално умањен. Без обзира на веома мали ризик, оператор континуално прати изложеност становништва јонизујућем зрачењу, као и утицај ових објеката на животну средину. Такође, развијени су планови за деловање у случају акцидента, спремно је да реагује и активно сарађује са другим државним органима који имају учешће у реаговању у случају акцидента. Свака нуклеарна активност која се одвија се претходно анализира са становишта нуклеарне сигурности и безбедности и изводи се само ако су сви прописани захтеви испуњени.

КАКО ЗНАМО ДА СУ СКЛАДИШТА СИГУРНА?

Пројектовање и изградња нових објекта Х3 и БС се одвијала у периоду од 2006. до 2010. Пробни рад ових нуклеарни објеката у трајању од 20 недеља је извршен 2011. и 2012. године, док је лиценца за коришћење објеката за складиштење радиоактивног отпада, ислужених затворених извора јонизујућих зрачења и нуклеарног материјала добијена 27.09.2012. године, од када су ови објекти у пуном погону. Овим је остварен веома битан предуслов да се сав радиоактиван отпад, ислужени затворени извори јонизујућих зрачења и нуклеарни материјал, ускладиште на безбедан и сигуран начин, у складу са важећим националим и међународним прописима који регулишу ову област.

У КАКВОМ СУ СТАЊУ СТАРА СКЛАДИШТА И ДА ЛИ СУ СИГУРНА ПО ОКОЛИНУ?

Након потписаног трипартитног уговора између оператора, Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) и белгијског уговарача, као и досадашњих донација у пројекат санације стања старих складишта радиоактивног отпада, почетком 2020. године планира се пуштање у рад Постројења за прераду радиоактивног отпада. Иако је реализација овог пројекта већ отпочела припремним активностима изношења радиоактивног отпада из старих складишта радиоактивног отпада, тзв. Хангара Х1 и Х2, као и успешном реализацијом адаптације и реконструкције објекта „Латрансаˮ те његовом пренаменом у Постројење за прераду радиоактивног отпада, пуштањем овог постројења у рад ће се створити и последњи значајан предуслов да се активности санације стања старих складишта радиоактивног отпада у потпуности реализују. Овим пројектом ће сав отпад из старих складишта бити прерађен у новом Постројењу за прераду радиоактивног отпада, након чега ће бити ускладиштен у новом складишту, које је пуштено у рад 2012. године.

ДА ЛИ СУ ЗАПОСЛЕНИ КОД ОПЕРАТОРА ИЗЛОЖЕНИ ЗРАЧЕЊУ И КАКО СЕ ТО КОНТРОЛИШЕ?

Са аспекта радијационе сигурности, сви радници, а тиме и професионално изложена лица, су под сталном контролом одговарајућих сервиса код оператора у смислу заштите од штетног дејства јонизујућег зрачења на здравље људи и на животну средину.

То подразумева следеће:

  • Запослени подлежу обавезним редовним здравственим прегледима
  • Запослени имају одговарајуће стручне обуке и оспособљавања за спровођење мера заштите од зрачења, у зависности од радне позиције на којима се налазе
  • Професионално изложена лица имају обезбеђену личну дозиметријску контролу – они носе личне ТЛ дозиметре, који се очитавају у временским интервалима прописаним за сваку од категорија професионално изложених лица
  • Професионално изложена лица су опремљена личним заштитним средствима, која се редовно проверавају и чије се правилно коришћење редовно проверава
  • Врши се радијациони мониторинг радне и животне средине према одговарајућим програмима, процедурама и упутствима, стационарним и преносним уређајима
  • Све мерне методе су акредитоване мерне методе према стандарду ISO17025
  • Радијациони параметри се контролишу на дневном нивоу и реагује се, уколико је потребно
  • радијациони параметри радне и животне средине се мере редовно према усвојеним и законом прописаним програмима, процедурама и упутствима, чији се резултати прате и анализирају у реалном времену, а о свему овоме се обавештава Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије. Сви послови се одвијају по највишим стандардима радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности.
KAKO 5G МРЕЖА ЗРАЧИ И ДА ЛИ ЈЕ ОПАСНА ПО ЗДРАВЉЕ ЉУДИ?

Широм света круже разне информације и дезинформације о новој 5G мобилној мрежи и њеном утицају на здравље људи.

Мреже мобилних телефона и други извори бежичне телекомуникације емитују електромагнетне таласе/енергију (ЕМЕ) ниског нивоа на фреквенцијама радио-таласа (РФ), па тако и нова генерација мреже мобилних телефона која се назива „5G“.

Ово НИЈЕ јонизујуће зрачење, јер су енергије тих таласа толико ниског нивоа да не могу да изазову јонизацију атома, те тиме ни одговарајуће ефекте, који иначе прате јонизујуће зрачење, популарно повезано са појмом ”радијација”. Стога РФ ЕМЕ зрачења не спадају у регулаторну надлежност СРБАТОМ-а, али изазивају честа питања, на која сматрамо да треба јасно одговорити и упутити заинтересоване како да се информишу.

Као што је, рецимо, објавила Аустралијска државна агенција за радијациону сигурност и нуклеарну безбедност ARPANSA, нема утврђених здравствених ефеката од радио-таласа које користи 5G мрежа.

Ова мрежа тренутно ради на радио таласима сличним онима који се користе у постојећој 4G мрежи, а убудуће ће користити радио таласе са вишим фреквенцијама. Важно је напоменути да више фреквенције не значе веће или интензивније излагање. Радио таласи високе фреквенције већ се користе у безбедносним скрининг јединицама на аеродромима, полицијским радарима за проверу брзине, даљинским сензорима и у медицини, а ове употребе су темељно тестиране и нађено је да немају негативног утицаја на здравље људи.

ARPANSA и Светска здравствена организација (СЗО), на основу до сада спроведених научних истраживања, нису утврдили везу између одредђених здравствених симптома и  изложености радио таласима у свакодневном окружењу.

Према досадашњим истраживањима, једини ефекат ове врсте зрачења је топлотни, код виших фреквенција површински, те се по томе може мерити, рецимо, са загревањем коже од сунчевих зрака, који су такође електромагнетни по својој природи.

 

За даље информисање о овој теми могу се препоручити сви званични Web-сајтови државних тела која су задужена за регулисање и контролу нејонизујућег зрачења у својој земљи.

 

Извор:  https://www.arpansa.gov.au/news/5g-new-generation-mobile-phone-network-and-health

Прочитајте још:  Дезинформације о аустралијској 5Г мрежи

Систематско испитивање нивоа нејонизујућег зрачења у Републици Србији

 

У КОЈУ КАТЕГОРИЈУ СПАДА ДЕЛАТНОСТ КОЈУ ОБАВЉАМ?

ЗАКОНСКА ОСНОВА

Законом о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности („Сл. гласник РС“ 95/18 и 10/19) радијационе делатности се категоризују као:

  • радијационе делатности ниског ризика
  • радијационе делатности умереног ризика
  • радијационе делатности високог ризика

Ова категоризација има за циљ да омогући примену мера заштите сразмерно ризику и елиминише непотребно ометање основне активности (принцип градираног приступа).

 

УПУТСТВО ЗА УТВРЂИВАЊЕ

  1. Отворите Правилник о условима за категоризацију радијационих делатности (Сл. гл. РС 94/19). 
  2. Категоризација се одређује помоћу табеле из прилога 1.
  3. У Правилнику, области примене подељене су у области у медицини, привреди, образовању и науци, промету и транспорту, итд.
  4. У колони ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ пронаћите област примене у коју спада делатност.
  5. У колони РАДИЈАЦИОНА ДЕЛАТНОСТ пронаћите конкретну делатност која се обавља.
  6. Из колоне КАТЕГОРИЈА-РИЗИК очитајте категорију ризика.

ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ:

  1. Стоматолог поседује рентген за интраорална снимања.
  2. У колони ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ пронађе област примене – дијагностика у стоматологији
  3. У колони РАДИЈАЦИОНА ДЕЛАТНОСТ пронађе – Коришћење рендген апарата за интраорално снимање.
  4. Из колоне КАТЕГОРИЈА-РИЗИК очита да је делатност ниског ризика.
ДА ЛИ СУ БАНАНЕ РАДИОАКТИВНЕ?

Заправо не. Банане имају нешто вишу радиоактивност него друге намирнице, јер садрже више елемента калијума, а калијум се природно радиоактивно распада, као и у свим намирницама где се налази. Као и у нашем телу. Он је неопходан елемент у нашем организму за одржавање здравља. Морали бисмо доста килограма банана да поједемо да би дошло до макар незнатног увећања зрачења које наше тело и иначе одаје (око 5000 распада у секунди).

Шта је ЈОНИЗУЈУЋЕ, а шта НЕЈОНИЗУЈУЋЕ зрачење?

Јонизујуће зрачење је оно које има довољну снагу да поремети стање атома у материји кроз коју прође, тј. да неутрални атом постане наелектрисани јон, јер му је зрачење избацило електрон из структуре. Ово су зрачења типа рентгенских зрака и гама-зрака, на пример. Она могу бити штетна за живе организме (зависно од дозе), јер јон као ”уљез” ремети биохемијске процесе у којима треба да учествује као неутрални атом, а не као јон.

 

Насупрот овоме, зрачења као што су ултраљубичасто зрачење од Сунца, сва видљива светлост, инфрацрвено зрачење (у рерни штедњака), микроталаси, мобилна телефонија, радарски и радиоталаси – немају ту снагу, те зато припадају НЕЈОНИЗУЈУЋИМ ЗРАЧЕЊИМА.

 

Као што видимо, ВИДЉИВА СВЕТЛОСТ је такође зрачење, а све описано спада у ЕЛЕКТРОМАГНЕТНО ЗРАЧЕЊЕ и – све је облик енергије која има таласна својства.

Шта је ОЗРАЧЕНОСТ а шта КОНТАМИНАЦИЈА

Контаминација појава да радиоактивне честице (радиоактивне материје уопште) падну на неку површину, у воду и слично, и контаминирају их, тј. учине потенцијално опасним по здравље. Може се рећи да су такве површине или вода “запрљани” радиоактивним материјама. Те честице (материје) су извори зрачења, а проблем је у томе што су обично широко распрострти и што се, без тачног мерења, не зна где се све налазе. Уколико се таква површина или вода dekontaminira, očisti, tj. uklone radioaktivne čestice (kaže se: ukloni radioaktivnost), ona postaje bezopasna sa radiološkog stanovišta. Pojam kontaminacije se često brka sa pojmom ozračenosti.

Kada se desi nuklearni akcident ili incident (kao što su bili Černobilj ili Fukušima), veoma malo štete se nanese direktnim ozračivanjem. Treba imati u vidu da nuklearni reaktori u normalnom radu i ne zrače u okolinu. Ceo problem bude izbacivanje radioaktivnih materija u atmosferu ili vodene tokove, koji završavaju u životnoj sredini, tj. kontaminiraju je.

 

 

 

Најновије